Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O LIČNOM BANKROTU: Iako je Strategijom za rešavanje problematičnih kredita predviđena potreba uvođenja ličnog stečaja, Srbija još uvek nema poseban Zakon koji reguliše ovo pitanje


Iz spiskova 100 najvećih poreskih dužnika fizičkih i pravnih lica, koje Poreska uprava periodično objavljuje, vidi se da su njihovi dugovi nastali pre pet pa i deset godina, ali da i dalje manje-više normalno žive i rade. Postavlja se pitanje kako je to moguće i da li oni mogu proglasiti bankrot?

Đerđ Pap, poreski stručnjak i bivši direktor u Poreskoj upravi Srbije, odgovara da "bogati (pa i oni koji to nisu) ne idu u bankrot zato što takva "institucija" u Srbiji ne postoji.

Kod nas pravna lica mogu da odu u stečaj (što je pandan bankrotstvu fizičkog lica), ali fizička ne mogu da bankrotiraju. Ova kategorija tek treba da se uredi u našem pravnom sistemu. Preduslov za to je uspostavljanje mnogo bolje evidencije i kontrole imovine i prihoda fizičkih lica, jer bankrotstvo tek tada ima smisla. Iako kod nas postoji zakon o unakrsnoj proceni imovine i zarada, (ukrštanju podataka) nikada nismo saznali šta je s onima čija je lična imovina veća od prihoda. Da li su ostali bez nje, ukoliko nisu uspeli da dokažu kako su je stekli – kaže Pap.

Pojedine zemlje regiona ugradile su bankrot u svoje pravne sisteme. I u Srbiji se pre dve godine govorilo o korisnosti bankrotstva, ali je sve ostalo na tome. Pap kaže da je važno da bankrotstvo fizičkih lica postoji u Srbiji.

Bankrotstvo znači da fizičko lice koje duguje više ne upravlja svojim finansijama. Umesto njega, to radi neko drugi, u cilju da on efikasno i što pre otplati dugove. Onaj ko upravlja imovinom i prihodima bankrotiranog, procenjuje koliko mu je i šta neophodno za život, a ostali novac koristi za otplatu dugova – objašnjava ovaj poreski stručnjak.

U slučaju ličnog bankrota prvo se popisuje celokupna imovina i prihodi dužnika, ne računajući njegova osnovna sredstva za život i rad. Ostala imovina se prodaje i ostavlja se mogućnost da se naplati iz budućih prihoda u određenom roku.

 Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, smatra da je odavno trebalo u Srbiju uvesti instituciju ličnog stečaja.

Na ovaj način ne bi niko mogao da utaji prihode. Jer, ukoliko je ostavljeno bankrotiranom da dugove vraća iz budućih prihoda, onda se o njima brine službenik banke ili suda. To znači, da pare ne bi mogle da završe u poreskim rajevima kakav je inače slučaj, a da dužnik, nema od čega da plati dug – kaže Atanacković.

Na pitanje kako komentariše to što se u svetu intenzivirala kampanja upravo protiv poreskih rajeva, gde je većina srpskih biznismena iznela novac, poreski stručnjak Pap odgovara da ako je tačno da se rajevi gase, to je zato što se u svetu raznim merama sve više sužava prostor za njihovo delovanje. Od sporazuma koje države međusobno zaključuju (uglavnom multilateralne) pa do političkih i ekonomskih pritisaka na države gde se ti ekonomski rajevi nalaze.

Značajan doprinos sužavanju prostora poreskih rajeva daju i međunarodne organizacije (ali i institucije u razvijenim državama, kod nas je to Uprava za sprečavanje pranja novca) koje se bave sprečavanjem pranja novca – kaže on.

Ne treba zanemariti ni rad pojedinačnih država koje u okviru svojih pravnih i poreskih propisa raznim merama destimulišu rad domaćih privrednih subjekata sa poreskim rajevima.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje i 112/2015) propisuje da na prihode koje ostvari stranac u Srbiji s preferencijalnim poreskim sistemom (što je drugi naziv za poreske rajeve) po osnovu autorskih naknada, kamata, naknada po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari obračunava se i plaća porez po odbitku po stopi od 25 odsto. U pravilniku o poreskim rajevima nabrojana je ukupno 51 država gde se porez ne plaća. Dakle, ako plaćate neki račun firmi koja je na području nabrojanih država morate obračunati i platiti 25 odsto poreza u Srbiji. To je, ozbiljna mera koja utiče na odluku svakoga hoće li poslovati sa preduzećima iz poreskih rajeva – zaključuje Pap.

Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović-Stojanović, 23.06.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija