Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZBOG NEUSAGLAŠENOSTI SA VETERINARSKIM PROPISIMA EVROPSKE UNIJE SRBIJA NEMA DOZVOLU ZA IZVOZ JAJA U EU: Zamera se što nismo usaglasili kontrolu salmonele sa evropskim propisima


Srbija je jedina država u okruženju u kojoj se ne obeležavaju jaja i koja zbog neusaglašenosti sa veterinarskim propisima Evropske unije nema dozvolu za izvoz jaja u EU. Konkretno, državi se zamera što ne sprovodi kontrolu salmonele po standardima Unije.

Dodatan problem je što nam nije dozvoljen ni prevoz jaja preko teritorija država članica (identično kao i sa svinjskim mesom) pa proizvođačima ostaju nedostupne i pojedine zemlje CEFTA sa kojima bi bilo moguće dogovoriti izvoz.

U Upravi za veterinu potvrdili su ovu informaciju uz objašnjenje da se u Srbiji "monitoring na salmonelozu radi u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom". To ipak nije dovoljno ako želimo da te proizvode izvezemo na evropsko tržište.

Sve dok ne usaglasimo propise u ovoj oblasti neće biti moguć izvoz konzumnih jaja u EU. To, međutim, iziskuje velika finansijska sredstva – kažu u Upravi za vetrinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Na pitanje zbog čega se u našoj zemlji ne obeležavaju jaja kao na svim drugim tržištima, što je ujedno i vid borbe protiv nelegalnog prometa, u Ministarstvu neodređeno odgovaraju da se "trenutno radi na usklađivanju sa EU propisima".

Poslednja država koja je dobila zeleno svetlo za plasman konzumnih jaja u EU bila je Makedonija. Evropski inspektorat za hranu objavio je da je ova država uspela da zaokruži program za kontrolu salmonele i uspostavi sistem za praćenje pesticida. Zbog toga je stavljena na spisak trećih zemalja koje u zemlje EU mogu da izvoze konzumna jaja. U Makedoniji, navodi se, postoji oko 110 živinarskih farmi i one proizvode više od 50.000 jaja dnevno. Proizvođači su na ovaj način dobili priliku da prošire poslove.

Rade Škorić, iz Poslovne zajednice živinara Srbije, kaže da je u ovom trenutku pitanje da li bismo i mogli, zbog cena, da budemo konkurentni na evropskom tržištu.

Zbog svih ograničenja, nismo ni pokušali. Mnogo je veći gubitak što ne možemo da prevezemo robu kroz njihove teritorije i pokušamo recimo da plasiramo jaja na tržište Moldavije ili Rusije – kaže Škorić.

On ističe da postoji još nekoliko razloga što Srbija nije na pozitivnoj listi Brisela za izvoz jaja. Recimo, više nije dozvoljeno da se koke nosilje čuvaju u klasičnim, konvencionalnim kavezima kakvi su dominantni u Srbiji. Prema direktivi EU iz 2012. traže se takozvani "obogaćeni kavezi"– širi prostor u kojima se imitira prirodni ambijent.

Da bismo zamenili opremu za uzgoj, što je uslov koji zahteva EU, potrebno je ulaganje od 50 miliona evra, objašnjava Škorić. Proizvođači nemaju taj novac, neće im čak, kako se najavljuje, biti dostupan ni iz IPARD fondova pa očekuju finansijsku pomoć države.

Srbija godišnje proizvodi oko 1,5 milijardi jaja. Ona se trenutno izvoze u svega tri države – Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Postoji više od 800 registrovanih proizvođača, a oko 20 velikih farmi pokrivaju više od polovine tržišta. Najveći proizvođači bi imali kapacitet za veći izvoz, a za to što im evropsko tržište nije dostupno krive državu.

– Svaki ozbiljan proizvođač je za legalizaciju tržišta. Ono što sada imamo, a o tome niko ne priča, jeste da se jaja proizvode na velikim farmama, a prodaju oko pijaca kao domaća. Crno tržište je u usponu, imamo bar 15.000 do 20.000 kokošaka koje uopšte nisu pod veterinarskim nadzorom – tvrdi jedan od proizvođača.

Praksa pečatiranja jaja postoji već nekoliko godina u Evropskoj uniji i povoljno je uticala na prodaju jaja jer kupcima daje dodatnu sigurnost. Informacije sa otiska govore potrošaču sve što treba da zna o poreklu proizvoda. Recimo, prvi broj na pečatu pokazuje način uzgoja – nula znači da je jaje "organsko", broj jedan da je iz slobodnog uzgoja… Iza prvog broja dolazi međunarodna oznaka kao na primer: Nemačka – DE, Srbija – RS, Mađarska –HU. Nakon ove oznake sledi kod farme, gde se ona nalazi i koja farma je u pitanju.

Izvor: Vebsajt Politika, Ivana Albunović, 21.04.2016.
Naslov: Redakcija