POMOĆI PRIVATNOM SEKTORU SMANJENJEM POREZA I DOPRINOSA
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da privrednici Srbije očekuju da mere pomoći koje država planira za javni sektor, kako bi se ublažile posledice pandemije zbog koronavirusa, važe i za privatni sektor i da bi među njima moglo biti i smanjivanje poreza i doprinosa na plate zaposlenih.
"Tražimo da pre svega pomoć države ne bude selektivna i da se mere, koje se planiraju za javni sektor odnose i na privatni, a da bi jedna od mera mogla biti smanjenje poreza i doprinosa na zarade", rekao je Atanacković.
Dodao je da, "nije lepo to što država samo apeluje da se ne otpuštaju radnici jer apel ne može da pomogne i smanji štetu".
Sve države u svetu planiraju da, kako je rekao, pomognu privatni sektor, pa tako Austrija najavljuje četiri milijarde evra, a Italija više od 20 milijardi evra za razne vrste pomoći.
"Privrednici su svesni da budžet Srbije nije veliki, ali ni privreda ne traži pomoć koja nije srazmerna njenoj snazi i platama zaposlenih", rekao je Atanacković.
On je ocenio da je u sadašnjoj zdravstvenoj krizi logična mera da se privredi smanji opterećenje ili ako se država ne opredeli i za takvu vrstu pomoći da izabere neku drugu, na primer da obezbedi novčani fond za pola plate za zaposlene koji ne rade, a gotovo svi imaju problema ili sa prometom ili sa proizvodnjom.
U Srbiji, prema njegovim rečima, ima 400.000 registrovanih privrednih subjekata i ako svako otpusti bar jednog radnika to je 400.000 bez posla.
Ocenio je da ako država pomogne privredi ona pomaže ne samo poslodavce nego i njene građane.
"Privrednici u Srbiji na platu od, na primer 60.000 dinara plate državi poreza i doprinosa još oko 45.000 dinara i država će iz tog fonda isplatiti i plate zaposlenima u javnom sektoru koji sede kod kuće i čuvaju decu jer vrtići ne rade, a nas koji smo to obezbedili ne pominje za takvu vrstu pomoći", rekao je Atanacković.
On je ukazao da bi neka vrsta podrške za privredu bila i povoljni krediti, ali da nisu "spas" jer se moraju vratiti.
Atanacković je ocenio da još nisu do javnosti stigle informacije o otpuštanjima, ali da će poslodavci biti prinuđeni jer neće imati novac za njihove zarade, a da je "najbolji primer Fabrika automobila u Kragujevcu Fijat-Krajsler koja nema plasman, pa time ni proizvodnju".
Izvor: Vebsajt N1, 23.03.2020.Naslov: Redakcija