PREDLOG ZAKONA O UDŽBENICIMA: Mreža organizacija za decu Srbije traži da se precizira uloga Saveta roditelja u odabiru školskih knjiga, ali i da se istovremeno predvidi mogućnost da đaci sami biraju svoje udžbenike

Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, Predlog zakona o udžbenicima i Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji, koje je utvrdila Vlada Republike Srbije, ušli su u proceduru Narodne skupštine i na dnevnom redu, pred poslanicima, su od 26. marta 2018. godine.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević već uveliko planira novosti koje će zvanično uvesti ovi propisi, od kojih će neki biti doneti po ubrzanoj proceduri. Takav je na primer Predlog zakona o udžbenicima, a u obrazloženju je naglašena neophodnost njegovog hitnog usvajanja, kako bi se "sprečile štetne posledice za izdavače udžbenika, vaspitne ustanove i učenike".

- Imajući u vidu da je donet novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017), koji je predvideo nove nastavne planove i programe za prvi i peti razred osnovne škole i da su planirani digitalni udžbenici, potrebno je da se preduzme niz prethodnih mera - naglašeno je u Predlogu zakona o udžbenicima, uz aluziju da on mora da pripremi teren, odnosno udžbenike neophodne za sprovođenje tih novih planova u učenju.

Ovim zakonom biće uređeni priprema, odobravanje, izbor, izdavanje, povlačenje i praćenje udžbenika i dodatnih nastavnih sredstava za osnovnu i srednju školu. A sve zato jer zakonodavci smatraju da se dosadašnja školska praksa pokazala neefikasnom, kao i da posle dve godine od donošenja prethodnog Zakona o udžbenicima ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015 i 113/2017 - dr. zakon), 2015. godine, nisu ostvareni neki uslovi. To znači, kako je navedeno u obrazloženju predloga, da nisu doneti standardi, niti uputstva o elektronskoj primeni udžbenika, ali ni da za obe godine njegovog sprovođenja nije objavljena lista odobrenih udžbenika do 31. decembra, jer su "rokovi nesprovodivi na način kako je zakonom propisano". Takođe je istaknuto da nedostaju pojedini udžbenici na jezicima nacionalnih manjina, ali i knjige u formatu i sadržaju prilagođenom osobama sa invaliditetom.

Ukupan broj nedostajućih školskih knjiga, prema podacima iz memoranduma saveta nacionalnih manjina i Zavoda za udžbenike iz 2016. godine, jeste 184. Do decembra 2017. bio je odštampan samo 61 udžbenik, dok je dodatnih 26 odobreno, ili se nalazilo u štampi, što znači da nam i dalje samo u ovoj kategoriji nedostaje gotovo sto školskih knjiga. U predlogu zakona navedene su i primedbe na njega koje su na javnoj raspravi dostavile mnoge ugledne institucije, organizacije i građani. Tako je Mreža organizacija za decu Srbije istakla, između ostalih, obrazloženu primedbu da u zakon treba dostaviti novi član kojim se uvode besplatni udžbenici, jer navode da prema članu 28. Konvencije o pravima deteta "obrazovanje treba da bude besplatno za svu decu". Oni traže i da se precizira uloga Saveta roditelja u odabiru školskih knjiga, ali i da se istovremeno predvidi mogućnost da đaci sami biraju svoje udžbenike. Agencija za borbu protiv korupcije zahtevala je, između ostalog, da se "preciziraju kriterijumi koji će se koristiti prilikom donošenja odluke o izboru udžbenika", kao i sam postupak tog biranja. JP "Zavod za javne udžbenike" naglasio je potrebu da se donese poseban Zakon o Zavodu za udžbenike, s obzirom na to da je on jedini javni izdavač školskih knjiga i uzevši u obzir njegovo poslovanje.

Među primedbama građana izdvaja se ona koju je dala Dušanka Milovanović, koja traži da komplet udžbenika ne prelazi 10 odsto težine deteta, ali i da bude besplatan ukoliko je đak osnovac. Jedan od članova zakona koje je predložio dr Đorđe Jovanović predviđa da se udžbenici štampaju na recikliranom papiru, da budu u mekom povezu i namenjeni samo za jedno polugodište, kako bi se smanjila njihova težina. Ministarstvo prosvete odgovorilo je da je razmotrilo sve predloge sa javne rasprave i usvojilo one koji su u skladu sa Nacrtom zakona i usvojenim sugestijama u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Da li to znači da je ministarstvo smanjilo teret na leđima školaraca znaće se najverovatnije do kraja meseca, kako se, prema nedavno datim izjavama, nada i sam ministar prosvete Mladen Šarčević.

Izvor: Vebsajt Politika, Dragana Jokić-Stamenković, 21.03.2018.
Naslov: Redakcija