PODZAKONSKA AKTA KOJA NISU USAGLAŠENA SA ZAKONIMA ILI NE MOGU DA SE PRIMENE ČEST SU OSNOV ZA PODNOŠENJE TUŽBI EVROPSKOM SUDU ZA LJUDSKA PRAVA

Pojedina dokumenta koja usvajaju Vlada i Skupština kose se sa već izglasanim propisima ili ne mogu da se primene.  

Među tužbama koje su naši građani podnosili Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu na desetine se odnose baš na uredbe i podzakonska akta. Oni koji su presavili tabak pozivaju se na to da su im prava koja im sleduju po zakonu i Ustavu uskraćena "sporednim" dokumentima.

Vlada Srbije godišnje donese oko 250 uredbi, a od početka 2015. usvojila ih je već 37. Iako većina ovih dokumenata dodatno pojašnjava propise, deo njih kosi se s važećim aktima ili ne mogu da se primene u praksi.

U slučaju Uredbe o zabrani zapošljavanja, na primer, država nije dobro promislila, pa je Vlada zatrpana žalbama da opštine, škole i zdravstvene ustanove ne mogu da popune upražnjena radna mesta, čime im je blokiran rad. Zato se razmišlja da se ovaj propis - povuče. Na snazi je, recimo, i zakon koji funkcionerima dopušta da zadrže poklone manje vrednosti, ali je nedavno doneta uredba po kojoj su predstavnici vlasti dužni da sve darove ostave državi.

I neke skupštinske odluke se kose sa zakonima. Upravo zato je nedavno sud odlučio da parlament mora da plati poslanicima zaostali regres, na koji su po zakonu imali pravo, a koji im je ukinut odlukom Administrativnog odbora. Polemika se vodi i oko toga može li Javno preduzeće "Putevi Srbije" ili Ministarstvo saobraćaja da odlučuju o tome da li poslanici moraju da plaćaju putarinu, kada se ovo pitanje uređuje zakonom.

U Skupštini Srbije postoji Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja, čiji je zadatak da proceni da li propisi u skladu sa Ustavom i ostalim dokumentima koji se bave istom tematikom, ali pod njihovom "kapom" nisu vladina podzakonska akta. U Vladi tvrde da je donošenje uredbi uobičajeno u svim zemljama i da se njima konkretizuju članovi zakona.

Izvor: Večernje novosti, 25.03.2015.