PREDLOG ZAKONA O UTVRĐIVANJU ČINJENICA O STATUSU NOVOROĐENE DECE ZA KOJU SE SUMNJA DA SU NESTALA IZ PORODILIŠTA U REPUBLICI SRBIJI: Roditelji nestalih beba nezadovoljni Predlogom zakona i traže njegovo povlačenje
Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji nalazi se pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, a roditelji nestale dece su nezadovoljni sadržinom ovog zakona, potvrdila je Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba.
Kako su do sada u više navrata isticali iz udruženja roditelja, zakon o nestalim bebama neće rasvetliti istinu o sudbini dece za koju se sumnja da su oteta iz porodilišta odmah po rođenju. Po njihovom mišljenju dokument ima dva osnovna nedostatka.
Prvo, ne pruža adekvatne mehanizme za sprovođenje istrage koja bi mogla da rasvetli sudbinu nestale dece, a drugo sadrži član koji predviđa da sud može da donese rešenje da nije moguće utvrditi šta se desilo sa nestalim detetom, i u tom slučaju roditelji ostvaruju pravo na nadoknadu štete u visini do 10.000 evra.
Roditelji se pribojavaju da će sudovi u većini slučajeva donositi rešenja da nije moguće otkriti istinu, ističući istovremeno da njih materijalna nadoknada ne interesuje. Zbog svega toga u više navrata su predlagali da se povuče postojeći Predlog zakona o nestalim bebama, te da se formira posebna radna grupa u kojoj bi bili predstavnici roditelja i koja bi izradila novi dokument.
Advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava Milena Vasić kaže da je Predlog zakona više puta kritikovan i u javnosti i u komunikaciji sa Ministarstvom pravde od strane roditelja nestalih beba i stručne javnosti.
– Žalosno je što roditelje nestalih beba zaista niko nije saslušao, iako su njihovi zahtevi sasvim razumni i svode se na to da im je potreban zakon koji bi bio podoban da sprovede adekvatnu istragu kao odgovor države na nepravdu koja im je učinjena. Umesto toga, oni će biti "osuđeni" ovakvim zakonom da i dalje sprovode privatne istrage i na ovaj način saznaju činjenice o deci koja su im uzeta iz porodilišta – ističe Vasić.
Ona objašnjava da zakon nije dobar jer predviđa "vanparnični postupak kao postupak u kom će se utvrđivati činjenice o nestaloj deci".
- Vanparnični postupak je postupak koji po svojoj prirodi ne daje sudiji koji vodi postupak dovoljno snažna istražna ovlašćenja da sprovede istragu kakva je neophodna zbog specifičnosti slučajeva nestalih beba – kaže Vasić.
Milena Vasić takođe se osvrće i na odredbu u zakonu da ako sud ne može utvrditi činjenice u vezi nestanka deteta, on ovo konstatuje rešenjem, a roditeljima pripada pravo na naknadu štete.
- S obzirom da su brojne institucije kojima su se roditelji prituživali i postavljali pitanja za njih godinama bile zatvorene, počev od tužilaštva, preko bolnica i matičnih službi, ova odredba opravdano izaziva strah kod roditelja da će veliki broj slučajeva biti okončan upravo ovako – donošenjem rešenja da nije moguće utvrditi sudbinu nestalog deteta – ističe Vasić.
Zakon o nestalim bebama pripremljen je nakon presude iz Strazbura 2013. godine u slučaju Zorice Jovanović, koja je državu tužila jer nikada nije dobila odgovore o sudbini svog deteta za koju joj je rečeno da je ubrzo po rođenju 1983. preminula, dok ona sumnja da je nestala iz porodilišta u Ćupriji.
Milena Vasić kaže da Savet Evrope smatra da je neophodno unaprediti zakonski tekst. "Država je dobila jasne preporuke u kom smeru unapređenje ovog teksta mora ići, a to se odnosi na obuku sudija, tužilaca i policijskih službenika koji bi sprovodili međunarodne istrage, kao i međunarodni registar DNK", objašnjava Vasić. Kako se ranije moglo čuti, sugestije Saveta Evrope biće uvažene kroz amandmane o čijoj sadržini roditelji nisu obavešteni. Međutim, kako Vasić kaže, roditelji nestalih beba, ipak smatraju da eventualni amandmani na ovaj zakon nisu dovoljni, da je neophodno povući Predlog zakona i napisati novi.
Izvor: Vebsajt Danas, M. Radenković, 23.02.2020.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija