Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

RADNI TEKST NACIONALNE STRATEGIJE ZA OSTVARIVANJE PRAVA ŽRTAVA I SVEDOKA KRIVIČNIH DELA ZA PERIOD 2019-2025. GODINE: Predviđeno uspostavljanje Nacionalne mreže službi čime će podrška žrtvama i svedocima biti sistematizovana i raširena na teritoriju cele zemlje


Najznačajnija novina koju predviđa nedavno objavljeni radni tekst Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period 2019-2025. godine je uspostavljanje Nacionalne mreže službi čime će podrška žrtvama i svedocima biti sistematizovana i raširena na teritoriju cele zemlje.

U okviru Nacionalne mreže, službe podrške će se nalaziti u svim višim sudovima u zemlji. Službe će takođe raditi i pri drugih državnim organima, poput javnim tužilaštvima, centrima za socijalni rad, psihološkim savetovalištima, službama besplatne pravne pomoći pri jedinicama lokalne samouprave… Paralelno, mreža može da obuhvati i organizacije civilnog sektora koji već decenijama pružaju podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela.

Kako je istaknuto, ova strategija ima ambiciju da nadogradi postojeći sistem pružanja pomoći koji je baziran na "ad hoc aktivnostima malobrojnih službi uspostavljenih pri svim višim sudovima i tužilaštvima. pojedinim organizacija civilnog društva, pravnim klinikama i centrima za socijalni rad".

Kada je reč o pomoći na koji će žrtve imati pravo, radna verzija strategije razlikuje primarnu i sekundarnu podršku i pomoć. Pod primarnom podrazumeva se pružanje neophodnih informacija o pravima i položaju žrtve i svedoka u krivičnom postupku, pružanje informacija o dostupnim službama podrške i uslugama sekundarne pomoći, individualna procena specifičnih potreba žrtava, pružanje emotivne podrške i informisanje žrtve o puštanju učinioca na slobodu. Pod pojmom sekundarne pomoći između ostalog podrazumeva se pružanje psihološke i psiho-socijalne podrške, medicinske pomoći, zbrinjavanje u okviru sigurnih kuća, pružanje besplatne pravne pomoći, uključivanje u individualne i grupne tretmane rehabilitacije, uključivanje u programe psihosocijalnog i ekonomskog osnaživanja.

U početnim fazama, navodi se u radnoj verziji strategije, na funkciji pružalaca podrške biće primarno angažovani sudijski i tužilački pomoćnici za pružanje podrške žrtvama. U tu svrhu biće zaposleni dodatni broj pomoćnika, ali i preraspodeljen određen broj ljudi koji je već zaposlen u sudovima i tužilaštvima. Takođe, strategija predlaže da rad u ovim službama bude smatran svojevrsnom obukom za pitomce Pravosudne akademije.

"Pored toga, u skladu sa mogućnostima da se obezbede naknadno odobrena budžetska sredstva, na pozicijama pružalaca biće angažovan i dodatni broj psihologa ali i stručnih lica drugih adekvatnih profila", navodi se u strategiji.

Jedna od stvari koja je predviđena strategijom, je i formiranje kontakt tačaka pri osnovnim sudovima, osnovnim i višim javnim tužilaštvima i policijskim upravama. Na taj način bi svakome bila obezbeđena pouzdana informacija o postojanju i radu službi podrške žrtvama, kao i vrstama pomoći i podrške koje u tim službama mogu dobiti.

Objavljivanjem Radnog teksta Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period 2019-2025. formalno je otpočeo proces javne rasprave o ovom dokumentu, a stručna javnost ima mogućnost do 15. marta da Ministarstvu pravde pošalje svoje sugestije i komentare. Za nekoliko meseci, može se očekivati da radna grupa, kojom predsedava pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, izađe u javnosti i sa Akcionim planom koji će ciljeve strategije da konkretizuje.

Jedan od ciljeva Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka je i uspostavljanje finansijske održivosti za mrežu službi koja će pomagati žrtvama. Ideja radne verzije je da Ministarstvo pravde predloži da godišnji pravosudni budžet uključi i sredstva koja su neophodna za neometano funkcionisanje službi. "Kao primarni izvor novca, Strategija prepoznaje sredstva prikupljena primenom odlaganja krivičnog gonjenja, a deo sredstava bi mogao biti obezbeđen iz prihoda ostvarenih po osnovu oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, naplate novčanih kazni ili organizacije igara na sreću", stoji u radnoj verziji Strategije.

Izvor: Vebsajt Danas, V. J., 21.02.2019.
Naslov: Redakcija