PRVOSTEPENE PRESUDE U SVOJU KORIST DOBILO VIŠE OD 70 SUDIJA I TUŽILACA, KOJI NISU REIZABRANI 2010. GODINE, A U MEĐUVREMENU SU TUŽILI DRŽAVU: ODŠTETNI ZAHTEV PREKO MILIJARDU DINARA

Prvostepene presude u svoju korist dobilo je više od 70 sudija i tužilaca, koji nisu reizabrani 2010. godine, a u međuvremenu su tužili državu.

Samo naknade neisplaćenih plata kreću se od milion i po do dva miliona po osobi, a sa odugovlačenjem kamate rastu. Pokrenuto oko 730 parnica.

- Do današnjeg dana pokrenuto je oko 730 parnica radi naknade štete - kaže za „Novosti“ Savka Mangović, zamenik republičkog javnog pravobranioca.

- Od ukupnog broja podnetih tužbi, u oko deset odsto predmeta doneta je prvostepena presuda. Za materijalnu štetu sudovi dosuđuju iznose od milion i po do dva miliona dinara, a za nematerijalnu oko 500.000 dinara. Još nijedna presuda nije postala pravosnažna.

Ako bi sudovi dodeljivali svima najmanji iznos od milion i po dinara, to znači da bi 730 oštećenih samo na ime plata koje nisu primali tokom prestanka funkcije dobilo iz budžeta 1,1 milijardu dinara! A iznos je, kad se doda i naknada za pretrpljene duševne boli, daleko veći.

Većina sudija i tužilaca odlučila se za tužbe posle odluka Ustavnog suda, kojima su usvojene žalbe protiv Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca o neizboru. Nosioci pravosudnih funkcija pokušali su prvo da se nagode sa državom, pa pošto nisu dobili nikakav odgovor, „presavili su tabak“ i podneli tužbe.

- Nema sumnje da će država morati da plati prispeli račun za pogreške u reizboru sudija i tužilaca - priča Goran Ilić, predsednik Udruženja javnih tužilaca Srbije. - Samim tim, ukoliko sporovi za nadoknadu štete budu dugo trajali, račun po državu biće veći. Zato je u interesu i države i pravde da se ti sporovi što pre okončaju, da se stavi tačka na pitanje nadoknade, i da ljudi koji su prošli kroz težak period nakon reizbora dobiju pravično zadovoljenje.

Sa ovim se slaže i Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije, ali dodaje da podaci Republičkog pravobranilaštva nisu sasvim tačni. Prema njenim saznanjima, postoje najmanje dve pravosnažne presude, koje su izvršene.

- U međuvremenu, pošto država nema para, apelacioni sudovi, posebno Apelacioni sud u Beogradu, pred kojim je najviše predmeta, zastali su sa potvrđivanjem prvostepenih presuda u korist sudija. A ne bi trebalo jer su u pitanju sporovi iz radnog odnosa, u kojima je predviđeno hitno postupanje - ističe Dragana Boljević.

Ona dodaje da najveću odgovornost za iznos koji će država morati da plati sudijama i tužiocima snose državni organi, pre svega Visoki savet sudstva, čiji članovi nisu do danas promenjeni, a nisu ni odgovarali.

- Izvršna vlast je dve godine sarađivala sa tim Vrhovnim savetom sudstva, iako ih je pre toga kritikovala. Da sudije i tužioci neće ove godine dobiti naknade jasno je bilo još sa predlogom budžeta, kojim, kao ni rebalansom, nije predviđena ta obaveza države. U međuvremenu, neki mediji napali su sudije da kolegama sudijama dodeljuju odštete. To se negativno odrazilo na nosioce pravosudne vlasti, koji su sada u strahu da nepristrasno sude, pa im je lakše da odlože predmet, nego da ga presude - kaže Boljević.

NEMA razloga da sporovi u kojima sudije i tužioci tuže državu traju toliko dugo - kaže Dragana Boljević, i objašnjava da se iznos njihovih neisplaćenih primanja lako može dobiti iz računovodstva suda. - Nema potrebe za veštačenjima, svedocima i slično, sve može da se završi na jednom ročištu. Zato nema opravdanja za rastezanje postupaka.