NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNJIM POSLOVIMA: Nacrt zakona uskoro ponovo na javnoj raspravi

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić ocenila je da je rasprava o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, koja je 23. januara vođena sa predstavnicima civilnog društva i Nacionalnog konventa EU, bila konkretna, da su stavovi približeni i da je, što je najvažnije, uspostavljena neka vrsta razumevanja.

Brnabić je nakon višesatne rasprave iskazala zahvalnost organizacijama civilnog društva i Konventu, ističući da čitav posao nakon ovoga što je urađeno postaje lakši.

Ona je najavila da će sledeći sastanak biti održan za mesec dana, kada će zajedno proći kroz stvari koje nisu uspeli da usaglase i da će nakon toga Nacrt zakona biti predmet javne rasprave.

Premijerka je dodala da je predložila da se trenutna finalna verzija prosledi svima kako bi se videlo šta je izbačeno, a šta prihvaćeno, i ujedno pozvala da se nastavi sa radom na operativnom planu.

Brnabić je tokom rasprave, u kojoj su učestvovali ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić i predstavnici Ministarstva pravde, poručila da je cilj novog zakona o unutrašnjim poslovima da se unapredi ta oblast kako bi se povećala bezbednost građana, a ne da se ugroze i ograniče njihova osnovna prava.

Ona je ukazala na to da će se, u skladu sa dogovorima sa poslednjeg sastanka sa Nacionalnim konventom, analizirati član po član Nacrta i da je sve transparentno i otvoreno za medije.

Gašić je rekao da zakon iz 2016. godine otežava rad pripadnika MUP-a i objasnio da je insistirao na tome da se što više ljudi uključi u izradu nacrta zakona i da radna grupa obuhvati sindikate i nevladine organizacije sa namerom da se donese moderan zakon i spreči ogroman broj radnih sporova.

Prema njegovim rečima, rasprava o Nacrtu produžena je na još mesec dana, sve u interesu građana Srbije, pri čemu je cilj da se poveća njihova bezbednost, a ne da se uradi nešto preko noći sa političkom tendencijom i bez utemeljenja.

Ministar je konstatovao da pismo evroparlamentaraca Vladi Srbije, u kojem su zatražili izbacivanje pojedinih odredbi iz Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, nije bilo utemeljeno.

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Danilo Stevandić saopštio je da je deo Nacrta zakona koji se odnosio na ulazak policije u kuće i stanove bez sudskog naloga povučen iz ovog dokumenta.

Ostaje pravni režim koji propisuje Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US), rekao je on i naveo da takvo zakonsko rešenje, od zemalja u okolini, postoji u Hrvatskoj i Sloveniji, ali da su članovi Nacrta zakona koji se odnose na to povučeni nakon primedbi javnosti i civilnog sektora.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković ocenila je da je veoma važno da postoji iskrena i otvorena diskusija o ovom pitanju, tako da već sada imamo informaciju da su neke sugestije uvrštene u Nacrt jer je svima u interesu da bezbednost građana bude na visokom nivou.

Koordinator Radne grupe za Poglavlje 24 Nacionalnog konventa o EU Bojan Elek rekao je da ova platforma ceni ponudu predsednice Vlade da se Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima prođe član po član i da se identifikuju sporne tačke.

Predlažemo da se ovakav nacrt zanemari i da se krene u izradu novog. Nismo spremni i ne želimo po treći put da ulazimo u raspravu o nacrtu, već želimo da učestvujemo u procesu izgradnje novog zakona, predočio je on.

Brnabić je prenela da Vlada ima stav da već postoji Nacrt i da je otvorena za sve komentare, da nije stavljen iznenada na javnu raspravu, kako je tvrdio Elek, ocenivši da zahtevi da se pristupi pisanju novog zakona pokazuju nameru da se ne nađe rešenje.

Premijerka je naglasila da MUP ima dobra obrazloženja i da čitava javnost treba da ih čuje, poručivši da ne postoji nikakva namera da se ovo radi iz zatvorenih vrata i da ova javna rasprava nije iznenadna.

Predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić rekla je da je ideja izmene zakona o policiji bila da se uspostavi operativna nezavisnost policije, a da je zapravo ojačana uloga ministra unutrašnjih poslova, što nije bila ideja.

Kritičari Nacrta zakona su rekli da je sporno uvođenje biometrijske tehnologije i da podaci tog sistema znače konceptualno zloupotrebu prava na privatnost, kao i da do sada niko nije dokazao da je neophodno imati ovu vrstu tehnologije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je prošle godine predložilo izmene čitavog seta novih regulativa iz oblasti bezbednosti, ali je nakon kritika u javnosti Vlada 26. decembra saopštila da je i taj predlog povučen iz procedure.

Izvor: Vebsajt Vlade, 23.01.2023.
Naslov: Redakcija