VEŠTAČKA INTELIGENCIJA PRI DONOŠENJU SUDSKIH ODLUKA: Kompjuterski programi koriste se u pravosuđu u obliku alata za procenu rizika od bekstva, ponovnog vršenja krivičnih dela i kao alat za prognoziranje ishoda sudskih postupaka

Pametni algoritmi mogu da savetuju sudiju i pruže pomoć u postupku donošenja sudskih odluka, ali njihova upotreba dovodi u pitanje načela slobodne ocene dokaza i slobodnog sudijskog uverenja, kao i pravo na pravično suđenje.

– Slobodno uverenje suda odnosi se i na slobodno rasuđivanje o dokaznom predlogu, odnosno koje će se dokazne radnje preduzimati, kako će biti izvedeni dokazi i ocenjena njihova vrednost u konkretnom slučaju – ukazala je dr Ivana Miljuš, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Govoreći o rizicima potencijalne uloge veštačke inteligencije u postupku sudskog odlučivanja, dr Miljuš je na Kopaoničkoj školi prirodnog prava, u okviru katedre “Pravo na slobodu”, naglasila da je reč o savremenim izazovima za krivični postupak, jer iskustva iz drugih zemalja pokazuju da se algoritmi veštačke inteligencije koriste u pravosuđu u obliku alata za procenu rizika od bekstva, ponovnog vršenja krivičnih dela, ali i kao alat za prognoziranje ishoda sudskih postupaka.

– Softveri veštačke inteligencije upotrebljavaju se za pružanje pravnih saveta i za prikupljanje i obradu dokaza i pripremanje odluka. Studija na nivou Saveta Evrope ukazuje da granice između sudijskog i mašinskog odlučivanja postaju zamagljene, što je iznedrilo pojam “poluautomatizovanih odluka”, koje bez adekvatnog normativnog uređenja vode suštinski automatizovanim postupcima odlučivanja. Zato je aktuelno pitanje u kojoj meri je adekvatno sprovesti digitalnu transformaciju pravosuđa i koristiti u pravosuđu veštačku inteligenciju – rekla je dr Ivana Miljuš.

Kada sudije odmeravaju vrstu i visinu kazne, one vrednuju sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti u konkretnom slučaju, a to predstavlja, kazala je dr Miljuš, izraz poverenja pravnog sistema u zdrav rezon sudija, njihovo poštenje i pravičnost, a postoji i mogućnost da se presuda promeni na osnovu pravnih lekova.

Navela je primer Makedonije, koje je imala zakonom regulisano matematičko “bodovanje” pojedinačnih olakšavajućih i otežavajućih okolnosti, ali je Ustavni sud Makedonije ukinuo taj zakon. Sudije su zaključile da je novinama makedonskog krivičnog zakonodavstva napušten koncept sudskog odmeravanja kazne, koje sud ne vrši po svom slobodnom ubeđenju, već po posebnim pravilima koja su propisana osporenim zakonom.

Sofisticirane aplikacije pale su na testu u Kini kada je jedan vozač osuđen zbog toga što se počešao po licu. Naime, kamera za nadzor saobraćaja, koja koristi veštačku inteligenciju, automatski je reagovala na vozača automobila koji je tokom vožnje podigao ruku da počeše svoje lice. Dobio je nalog da plati novčanu kaznu zbog prekršaja korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje i obavešten je da će dobiti kaznene bodove. Uz kazneni nalog mu je dostavljena fotografija sa kamere, koja ga je uslikala u trenutku kada je položaj njegove ruke bio nalik onom kada drži mobilni telefon u predelu uha, ali vidno bez mobilnog telefona.

– Uporedo sa formiranjem velikih baza podataka, u Kini raste zebnja da će veštačka inteligencija postati “giljotina sudske rasprave”, jer će sve zavisiti od kreiranog softvera, dok će pravna obrazloženja, rasprave i tumačenja postati manje važne i sudije će gubiti garancije slobodne ocene dokaza. Sve to može dovesti do toga da mašine postepeno preuzimaju veći uticaj na odluku sudije, što vodi izbegavanju sudijske odgovornosti – objasnila je dr Miljuš.

Naglasila je da brojna istraživanja i eksperimenti ukazuju da je veštačka inteligencija pristrasna, odnosno sklona predrasudama, a sudije roboti nemaju svest i ne bave se etičkim pitanjima.

– Uloga veštačke inteligencije izaziva veliku zabrinutost pravnika iz sveta nauke i struke, jer nosi potencijal da oslabi sudsku vlast i vodi potpunoj dekonstrukciji suđenja i davanju prioriteta tehnologiji nad pravnim rasuđivanjem i pravom. Potencijalno krši ustavno načelo “sudskog monopola odlučivanja”, koje podrazumeva da sudska vlast pripada sudijama, koje su nezavisne i vezane zakonom – navela je dr Miljuš.

Pametni algoritmi ne treba da prerastu u zamenu za sudije, već mogu da budu samo pomoćno sredstvo, a sud treba da oceni da li će prihvatiti preporuku veštačke inteligencije, uz poštovanje pretpostavke nevinosti i načela “in dubio pro reo” (u sumnji u korist okrivljenog), kao i drugim zahtevima prava na pravično suđenje.

– Sistemi veštačke inteligencije potencijalno se razvijaju u pravcu izrade nacrta presude na osnovu utvrđenog ishoda sistema. Uloga tehnološkog napretka treba da dopunjava a ne da zamenjuje ljudsku inteligenciju – ukazala je ona.

Smatra da je neophodno da se u našem zakonodavstvu izričito ograniči i reguliše upotreba veštačke inteligencije u oblasti pravosuđa.

Kina je najdalje otišla u primeni digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije u sudskim postupcima, pa je razvila i projekat “Pametni sud” čiji je cilj da se ubrza rešavanje jednostavnih slučajeva, smanji broj predmeta po sudijama i eliminišu korupcija i pristrasnost u pravosuđu. To je išlo dotle da su se “onlajn” suđenja odvijala čak i na društvenim mrežama, a “mašinske” presude donošene su u velikom broju sporova u vezi sa autorskim pravima i prekršajima u “onlajn” trgovini. To je dovelo i do pogrešnih odluka.

U SAD algoritmi pomažu sudijama kada donose odluke o pritvoru i jemstvu, ali i o puštanju na uslovni otpust. Računarski program može da proceni koliki je rizik da će okrivljeni ponovo učiniti krivično delo. Algoritam “analizira” presude koje su pohranjene u velikoj bazi podataka i pronalazi slučaj koji je “najsličniji”.

– Na ovaj način odluke suda bi se usklađivale sa “trendovima” sudske prakse koje je izvukao algoritam, što duboko podriva kontinentalno-evropske pravosudne sisteme, u kojima sudska praksa nije izvor prava i ne poznaje koncept sudskog precedenta. Rad algoritama obuhvata posebnu matematičku proceduru koja od skupa podataka dolazi do željenog rezultata – ukazala je dr Miljuš.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 22.01.2023.
Naslov: Redakcija