NALED: Razmotriti povećanje poreskog limita za paušalce

Probijanje limita od šest miliona dinara za paušalce je pitanje koje se već godinama postavlja. Taj limit treba povećati, između ostalog i zbog inflacije, koja je u prethodnih dve ili tri godine zaista bila značajna i dvocifrena, ocenio je Dušan Vasiljević iz NALED-a (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj).

“Taj limit od šest miliona, mislim da je tu godinama unazad. Opet, bez nekog konkretnog predloga, treba razmisliti da li on može da se izjednači sa ovim limitom za ulazak u PDV sistem od osam miliona dinara”, ukazao je Vasiljević na konferenciji “Šta očekuje paušalce i frilensere u Srbiji u 2024?”.

Limit od osam miliona i od šest miliona dinara su dva veoma važna limita vezana za poslovanje paušalaca.

Prekoračenje bilo kojeg od njih znači gubitak prava na paušalno oporezivanje. Ovi limiti odnose se na ostvarene prihode i različito se posmatraju. Kada je u pitanju limit od 8 miliona dinara, postoje određeni izuzeci, zato hajde da vidimo šta se sve i kako uračunava u ove limite.

Prema njegovim rečima, od ostalih nedoumica mora se razmotriti upisivanje staža za preduzetnike-paušalce, koji se sada ne obavlja automatski.

“Vi kada želite da ostvarite određena prava, vi morate da prikupljate dokaze o tome da ste uplaćivali staž, da to pretpostavljam odnesete u fond za PIO. Mislim da nema razloga da to ne bude apsolutno automatizovano kroz razmenu podataka i da ta vrsta pravne sigurnosti bude dodatno automatizovana”, ocenjuje Vasiljević.

Kako dodaje, možda se nedovoljno prepoznaje koliko i dalje informacije u ovom sektoru naše privrede nisu dovoljno dostupne.

Takođe, prema njegovom mišljenju, očigledno je postoji određeni deo populacije koja sada obavlja frilenserske poslove, koji bi bili, ali trenutno nisu u tom režimu.

“Opet podaci pokazuju da se broj onih koji su u sistemu povećava iz kvartala u kvartal, to je dobro, mislim da zajedno treba da više uradimo na informisanju, ovo između ostalog i tome služi”, dodaje Vasiljević.

“Možda treba malo više da edukujemo one koji se nadaju i očekuju da će zahvaljujući tome što imaju neke račune u inostranstvu moći neograničeno dugo da izbegavaju plaćanje poreza kod nas. Postoji taj neki režim koji se zove međunarodna saradnja u poreskim pitanjima”, kaže Vasiljević.

Kako naglašava, ako on zaživi, svi oni koji su mislili da im je najbolje da pokušaju prevare sistem na taj način što neće prijavljivati određene prihode, mogu da budu u mnogo većem problemu nego što je bilo ranije kada smo uvodili ovaj sistem frilensera.

“Ja mislim da zajednički treba da edukujemo tu zajednicu”, dodaje predstavnik NALED-a.

Kako ocenjuje, u Srbiji postoje jako kvalitetni poreski režimi i za preduzetnike, uključujući i paušalce, one u drugim režimima i za frilensere, one koji ostvaruju prihode iz inostranstva i prihode od domaćih fizičkih lica.

“On i koji nisu pokriveni to su oni koji imaju prihode od domaćih pravnih lica, njihovi prihodi su mali, u drugim sistemima se to zovu mini poslovi”, kaže Vasiljević.

Dodaje i da bi u narednom periodu mogli da uradimo malo više, da imamo jedan režim koji bi omogućio i njima da imaju sistem koji im se isplati da plaćaju poreze.

“Mi dosta radimo sa Etno mrežom sa grupama žena koje proizvode etno proizvode ručno, to su mali prihodi, često su u prilici da mogu da prodaju ili udruženjima ili nekim državnim organima, sadašnji poreski režim za to nije dobar i o tome treba razmišljati”, ocenjuje Vasiljević.

Portal Frilenseri, koji služi za regulisanje njihovih poreskih obaveza za sada se dobro pokazao i biće još bolji, kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

U toku je kontinuirano unapređenje portala Frilenseri, ocenio je Dušan Vasiljević iz NALED-a.

Prema njegovim rečima, unapređene funkcionalnosti uključuju i to da će knjigovođe koje ga popunjavaju za veći broj klijenata, moći lakše da se snalaze i da postupaju u tom sistemu.

Frilenseri baš i nisu zadovoljni poreskim rešenjima koja im stižu za ranije godine, kada njihov status nije bio regulisan.

Vasiljević smatra i da je sektor malih mikro preduzeća je neravnomerno zastupljen u našoj javnosti.

“Ne govori jednim glasom i nemamo jednu adresu na kojoj stanuju mala i srednja preduzeća na kojoj svi koji hoće da čuju kakve efekte javne politike imaju na manju privredu, to jednostavno sada ne postoji, da su oni nedovoljno zastupljeni”, dodao je Vasiljević.

“Otvoreni smo za saradnju. Što se tiče pomeranja limita, o njima svakako treba razmisliti, ono što je interesantno je da smo mi tu praktično, barem što se tiče limita za uvođenje u PDV (porez na dodatu vrednost), da smo tu prilično ograničeni, jer taj naš limit je postavljen kada se posmatra uporedno pravo, prilično visoko”, kaže Dragan Demirović, pomoćnik ministra finansija.

Prema njegovim rečima, čak i sad kad posmatramo naše okruženje, taj limit je niži nego u okruženju, a jedan od problema je i što nam je to jedan od prigovora za pristupanje u Evropskoj uniji, u okviru Poglavlja 16, koje se tiče oporezivanja

“Jedan od zahteva je bio i da se smanji taj limit, na šta mi nismo pristali. Međutim, kada se stvarno pogledaju uporedni podaci, situacija je takva kakva jeste, taj naš limit je postavljen dosta visoko, videćemo da li će tu biti nekih promena. Bilo bi nezgodno da uvodimo propise koji bi išli nasuprot agendi koja se tiče pregovora sa EU”, dodaje Demirović.

U slučaju da se poveća limit za ulazak paušal, odnosno da se ide sa nivoom koji je predviđen za PDV, to je svakako nešto što bi trebalo razmotriti.

Treba ga razmotriti u smislu toga da bi možda rešio jedan drugi problem, jer je tačno da bi ukoliko se samo pređe limit od šest miliona u toku godine, onda se nakon 30. juna nije moguće za narednu godinu opredeliti oporezivanje lične zarade, kaže Demirović.

Međutim, ukoliko bi tokom godine, odnosno do 15. decembra do kada je rok za to opredeljivanje za sledeću godinu, kao što bi recimo nekome prestalo pravo za paušalno oporezivanje, zato što je pređen limit od 8 miliona i ušao je u PDV, on bi naravno mogao da se opredeli jer je to pre tog roka.

Senzitivne i nesenzitivne delatnosti, kako ocenjuje, to je tu prilično senzitivno zato što će to različito uticati na poreske obveznike, zavisno od toga gde obavljaju delatnost u okviru sadašnjeg sistema oporezivanja.

“Tu pažljivo razmotriti argumente za i protiv kao i sve ostale argumente o kojima se priča. Što se tiče tehničkih unapređenja, kod odstranjivanja procedura, kako dodaje, Ministarstvo finansija je uvek za to. Mislimo da ako se može neka procedura pojednostaviti, učiniti, boljom, dostupnijom, jasnijom, mislimo da su tu uvek svi na dobitku i mi smo uvek otvoreni za saradnju po tom pitanju”, dodaje Demirović.

Demirović dodaje i da su se ozbiljni problemi u poreskom sistemu koje smo imali, uz podršku NALED-a rešili na zadovoljavajuć način najvećem broju poreskih obveznika u Srbiji.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 22.12.2023.
Naslov: Redakcija