E-ZUP: Dokumenta koja državni službenici nemaju pravo da traže na šalteru
Sve više državnih službi preko posebne platforme razmenjuje podatke građana. Od 2017. godine razmenile su informacije 6,7 miliona puta, što znači da toliko puta dokumenta nisu tražile od građana.
Svakome se barem jednom dogodilo da dođe na šalter u nekoj od državnih ustanova da izvadi lični dokument ili da, recimo, upiše dete u vrtić i da odmah bude vraćen nezavršenog posla, jer mu - fali jedan papir. Takva praksa bi, međutim, uskoro u potpunosti mogla da postane prošlost.
Naime, proces digitalizacije je daleko odmakao, a državne ustanove su u obavezi da međusobno razmenjuju podatke iz evidencija koje država vodi o građanima, što svima doslovno olakšava život. Koja su to dokumenta koja postoje u elektronskim bazama, te zašto službenici više nemaju pravo da vam ih, kao decenijama unazad, traže kad dođete na šalter?
- Matične knjige - matična knjiga rođenih, matična knjiga venčanih i matična knjiga umrlih - najvažnije su evidencije koju država vodi o građanima. Svi podaci o građanima za poslednjih 100 godina iz ovih evidencija prebačeni su u elektronski oblik, što je omogućilo da državne službe između sebe razmenjuju podatke iz ovih evidencija, odnosno građani više nemaju obavezu da dostavljaju izvode iz ovih evidencija da bi završili neke od poslova koje imaju s državom i tako ostvarili neka svoja prava - navode u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu (MDULS).
Dodaju da izvod iz matične knjige rođenih građani ne moraju da prilažu radi upisa u vrtić, škole i na Beogradski univerzitet. Ti dokumenti ne moraju da se donose ni kada se izdaju lične karte ili putne isprave. Notari imaju pristup Registru matičnih knjiga, pa građani za poslove koje završavaju kod notara ne moraju da donose izvode iz matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih. Ovo posebno olakšava poslove kod nasleđivanja.
Službenicima je, radi brže razmene podataka iz svih evidencija koje država vodi o građanima, uvedena posebna platforma e-ZUP. Tim putem elektronski razmenjuju podatke iz 23 službene evidencije, koje vodi osam institucija - MDULS, Ministarstva pravde, MUP, Nacionalne služba za zapošljavanje, Poreske uprave, Republičkog geodetskog zavoda, RFZO i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. - Od juna 2017. na ovaj način službenici su razmenili podatke 6,7 miliona puta, što znači da ih toliko puta nisu tražili od građana - kažu iz MDULS.
Inače, proces čitave reforme javne uprave finansijski je pomogla Evropska unija.
Matična knjiga umrlih i matična knjiga venčanih povezane su s jedinstvenim biračkim spiskom, te se sve promene u ove dve matične knjige automatski vrše, pa građani ne moraju da dostavljaju na uvid službenicima ove izvode da bi se izvršile promene u biračkom spisku. Isto tako, matičari od sudova, putem E-servisa, dobijaju izveštaje o razvodima brakova i promene beleže u matične knjige, a ostale službe, poput RGZ, notara, socijalnih službi, vide te promene, pa građani ne moraju ova uverenja da donose.
Neka od dokumenata koja službenici razmenjuju:
- Izvod iz matične knjige rođenih/venčanih/umrlih
- Potvrda o prebivalištu
- Potvrda o državljanstvu
- Potvrda o nezaposlenosti
- Potvrda da neko nije poreski obveznik
- Izvod iz katastra
- Potvrda da su izmirene obaveze doprinosa po osnovu socijalnog osiguranja
Izvor: Vebsajt Blic, 23.12.2019.Naslov: Redakcija