Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

FISKALNI SAVET: Za dugoročno povećanje privrednog rasta neophodna vladavina prava i reforma javnih preduzeća


Srbija treba da sprovede reforme za trajno i dugoročno povećanje privrednog rasta, kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, uz ocenu da zemlja ima potencijal za rast oko pet odsto godišnje, sa kojim bi mogla početi da sustiže druge zemlje CIE u ekonomskom razvoju i životnom standardu.

Ključ bržeg rasta je, kako navodi, puna vladavina prava i iskorenjivanje korupcije.

Vlada uz to, kaže Petrović, na raspolaganju ima više mera koje mogu značajno da ubrzaju privredni rast, a koje se, po njemu, ne koriste u punoj meri.

"To su veća ulaganja u infrastrukturu, smanjenje fiskalnog opterećenja rada i, pre svega, reforma javnih preduzeća, a naročito EPS-a", kaže Petrović.

Sa sadašnjim rastom BDP-a od tri do četiri odsto godišnje nećemo sustići životni standard nama uporedivih zemalja CIE, smatra Petrović.

Kao primer navodi da je od 2010. godine do danas, Srbija ostvarila ukupni privredni rast od oko 20 odsto, a da su druge zemlje CIE u istom periodu ekonomski porasle u proseku za oko 35 procenata.

"To je razlog što je po životnom standardu, merenom kao BDP po stanovniku, Bugarska već oko 30 odsto iznad Srbije, Rumunija oko 60 odsto, Mađarska oko 80 odsto i ta razlika bi vrlo lako mogla dodatno da se poveća u narednoj deceniji, ukoliko Srbija ne sprovede potrebne mere i reforme za trajno i dugoročno povećanje privrednog rasta", kaže Petrović.

Problem je, tvrdi, to "što mi sada jedva uspevamo da dobacimo do 3,5 odsto rasta i tako sve više zaostajemo u odnosu na uporedive zemlje".

Istovremeno dodaje da je "tačno da je Srbija s rastom od 4,8 odsto u trećem kvartalu imala drugi najbrži rast u Centralnoj i Istočnoj Evropi (iza Mađarske), ali je u prvoj polovini godine, zajedno sa Albanijom i BiH, bila na samom začelju".

Petrović smatra da je do ubrzanja privrednog rasta u drugoj polovini 2019. došlo prvenstveno zbog izgradnje Turskog toka i posledičnog rasta građevinarstva od čak 35 odsto, dok su, navodi, svi drugi sektori privrede zadržali sličan rast kao u prvoj polovini godine.

To, po njegovom mišljenju, znači da bi privredni rast po završetku najvećeg dela radova na izgradnji gasovoda, što se očekuje do kraja 2019. godine, mogao da se vrati na 3,5 odsto godišnje.

Upitan znači li to da se neće ostvariti planirani rast BDP-a u 2020. od četiri odsto, Petrović kaže da za sada tako izgleda, ali da je moguće da se tokom 2020. ponovo pojavi neki pojedinačni projekat koji će značajno da doprinese rastu BDP-a poput najavljene investicije kineskog Ziđina u novi rudnik bakra u Boru.

Izvor: Vebsajt RTV, 20.12.2019.
Naslov: Redakcija