ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Građevinski inspektori imaju rok od 12 meseci da popišu nelegalne objekte. Za objekte za koje nikada nije podnet zahtev za legalizaciju, po završetku popisa građevinska inspekcija će doneti rešenje o rušenju, koje se neće izvršavati do pravosnažnog okončanja postupka ozakonjenja. Objekti za koje ne bude izdato rešenje o ozakonjenju biće srušeni

Početkom sledeće nedelje građevinska inspekcija i komisije lokalnih samouprava počeće popis za rušenje nelegalnih kuća u Srbiji. Fokus njihovog interesovanja biće isključivo divlje izgrađeni objekti za koje dosad nije podnet nijedan zahtev za legalizaciju.

Nemanja Stajić, sekretar Sekretarijata za poslove legalizacije grada Beograda, kaže da će za taj posao dodatno angažovati ljude kao ispomoć inspektorima, jer popis u celoj Srbiji mora da se završi za godinu dana, u skladu sa Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon).

- Komisija će ići bukvalno od vrata do vrata i proveravati da li su objekti uknjiženi i da li su njihovi vlasnici podneli zahtev za legalizaciju. Procena je da u Beogradu zahtev nije podnet za oko 30.000 do 40.000 objekata - kaže Stajić.

U Srbiji takvih objekata ima oko 750.000, a sve što njihovi vlasnici treba da urade jeste da sačekaju dolazak inspekcije. - Inspekcija vlasniku izdaje rešenje o rušenju i prosleđuje ga sekretarijatu. Mi ga po službenoj dužnosti zavodimo kao novi predmet i automatski pokrećemo postupak ozakonjenja. Vlasniku nelegalnog objekta na kućnu adresu šaljemo obaveštenje šta je potrebno od dokumentacije da bi se objekat ozakonio - objašnjava Stajić.

Vlasnik divlje izgrađene kuće ima rok od 30 dana da dostavi traženu dokumentaciju. Ono što može da predstavlja problem jeste šta ako inspekcija ne nađe vlasnika prilikom kontrole, jer su mnogi nelegalno izgradili vikendice u kojima borave povremeno.

U tom slučaju inspekcija na kući ostavlja obaveštenje o prispelom rešenju. Ukoliko se vlasnik ne javi ni posle tri pokušaja dostavljanja, taj dokument se objavljuje na oglasnoj tabli nadležnog organa.

Ako se vlasnik ne javi u roku od osam dana, smatra se da je rešenje dostavljeno, a vlasnik ima rok od 15 dana da se žali. Ukoliko se ni tada ne javi, predmet ide dalje u proceduru za rušenje.

- Mi ćemo uraditi sve da nađemo vlasnika i da mu dostavimo rešenje. Inspekcija će više puta izlaziti na teren - kaže Stajić.

Za objekte koji su nelegalno počeli da se grade nakon usvajanja novog Zakona neće biti milosti - svi će biti srušeni, tvrde iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Gde se nalazi objekat i kada je počela njegova gradnja, inspekcija će moći da utvrdi na osnovu satelitskog snimka na kome će se jasno videti koji objekti su postojali, a koji ne do usvajanja Zakona. Rušenje čeka i vlasnike nelegalnih objekata koji su gradili u nedozvoljenim zonama, ali i one koji na zahtev lokalnih sekretarijata za legalizaciju ne dostave traženu dokumentaciju. Posao rušenja prepušten je lokalnoj građevinskoj inspekciji na čijoj teritoriji se nalazi objekat.

Po prijemu rešenja o rušenju, vlasnik kuće bi trebalo sam da je sruši o svom trošku. Ukoliko to ne uradi, grad ili opština angažuju preduzeće putem tendera. Novac potrošen za uklanjanje divlje gradnje potom se na sudu potražuje od investitora ili vlasnika i vraća u gradsku kasu.

- Rešenje građevinskog inspektora o rušenju izvršno je danom dostavljanja tog rešenja vlasniku, a u praksi je uobičajeno da se nakon toga donese i zaključak o dozvoli izvršenja. Koliko to vremenski traje, zavisi od organizacije svake građevinske inspekcije pojedinačno. Najčešći razlog za odlaganje rušenja je nedostatak sredstava u budžetu lokalnih samouprava - kažu u Ministarstvu.

Zavisno od vrste objekta koji se ruši, koriste se različita sredstva - od ručnog uklanjanja delova objekta do specijalizovanih mašina za to. Rušenje jedne kuće od oko 100 kvadrata košta od 2.000 do 5.000 evra. Cena zavisi od toga gde se objekat nalazi, koliko je udaljen od deponije, od kakvog je materijala napravljen i da li je teren pristupačan.

- Za rušenje kuće dovoljan je jedan bager koji radi po satnici, a cena je najmanje 100 evra na sat. Za uklanjanje objekta potrebno je 10 sati, a to košta oko 1.000 evra. Isto toliko plaća se i čišćenje terena i prevoz šuta do deponije. To je najmanje 2.000 evra, i to u idealnim uslovima, kada se kuća nalazi na pristupačnom terenu blizu deponije - kaže građevinski stručnjak Goran Rodić.