Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O PRIVREMENOM UREĐIVANJU NAČINA NAPLATE TAKSE ZA JAVNI MEDIJSKI SERVIS: Još uvek je nepoznato kako će se TV taksa iskazivati na računima za struju. Pojedini pravni stručnjaci poručuju da je naplata takse za RTS i RTV u okviru računa za struju neustavna, kao i isključivanje struje potrošačima koji ne žele da plate taksu od 150 dinara za javne servise


Uprkos tome što je Predlogom zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis predviđeno da se sa naplatom takse za Javnu medijsku ustanovu "Radio televizija Srbije" i Javno medijsku ustanovu "Radio televizija Vojvodine" počne već 1. januara 2016. godine, metodologija po kojoj će je građani plaćati još uvek nije utvrđena: da li će taksa za javne servise biti u okviru računa za potrošenu struju ili na posebnoj uplatnici.

"Elektroprivreda Srbije nije zvanično dobila Predlog zakona. Mnoga pitanja tek treba da budu uređena podzakonskim aktima i ugovorom sa RTS", kaže se u saopštenju EPS-a.

Inače, Predlogom zakona utvrđeno je i da EPS ima proviziju od naplate u iznosu od tri odsto, što bi značilo da bi godišnja zarada od naplate takse za oko 1,7 miliona pretplatnika iznosila više od 91 milion dinara.

Iz Upravnog odbora RTS-a poručuju da će visina takse pokriti rashode samo u slučaju rigorozne štednje, ali uprkos tome, uvereni su do scenarija "seče struje" neće doći.

"Biće otprilike isto kao ako se ne plaća električna energija, ako se usvoji ovakav Predlog zakona, znači dešavaće se isto. Svi polaze od tog negativnog primera, ja mislim da će primer biti pozitivan i da će ljudi plaćati ovaj iznos zajedno sa računom za električnu energiju", kaže Zoran Popović, predsednik Upravnog odbora RTS-a.

Koncept po kom se uredila visina takse doveo je u pitanje promovisani sistem finansijske nezavisnosti javnih medijskih servisa, navodi advokat Miloš Stojković.

"Ono što je bitno je da je u procesu donošenja, Predlog zakona koji je bukvalno fiksirao taj iznos od 150 dinara i to je neka vrsta lex specialisa, koji zapravo derogira osnovni Zakon o javnim medijskim servisima ("Sl. glasnik RS", br. 83/2014 i 103/2015), sa neizvesnom sudbinom u daljem periodu", kaže Stojković.

Naplaćivanje takse za RTS i RTV u okviru računa za struju je neustavno, kao i isključivanje struje potrošačima koji ne žele da plate taksu od 150 dinara za javne servise, poručuju pojedini pravni stručnjaci.

Oni napominju da bi ovu odluku, ukoliko se to pitanje potegne, Ustavni sud Republike Srbije vrlo lako mogao da proglasi neustavnom.

- Predlog zakona nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), jer nije normalno da se putem EPS građani koji nemaju televizor ili ne gledaju Javni servis primoravaju da ga plaćaju. RTS i RTV se na taj način stavljaju u favorizovani položaj u odnosu na druge televizije, a pravi se i presedan u naplaćivanju neke usluge - kaže advokat Nebojša Milosavljević i dodaje da se mora naći neko rešenje za naplatu takse koje je u skladu sa svim postojećim pravnim propisima Republike Srbije.

S ovim se slaže i advokat Nebojša Anđelković, koji kaže da bi plaćanje naknade za Javni servis svakako moralo da bude izdvojeno od računa za struju.

- Taksa ne bi trebalo da se naplaćuje preko javnog preduzeća koje nema nikakve veze sa RTS i RTV. Ukoliko se ta odredba Predloga zakona ne bi promenila, mogla bi se tražiti i ocena ustavnosti pred Ustavnim sudom - zaključuje Anđelković.

S druge strane, predsednik NUNS Vukašin Obradović smatra da je u ovom Predlogu zakona posebno sporno to što građani nemaju prava izbora hoće li plaćati taksu ili ne.

- Pitanje za Ustavni sud je da li je u skladu sa pravnim propisima to da se građaninu koji neće da plati taksu i dođe da uplati struju od uplaćenog iznosa oduzima i prebacuje na račun RTS. Zna se kako se to radi. Ne možete nikog silom naterati da plaća. Ako građanin ne plaća takse, onda on za to i odgovara, a ne skida mu se od sredstava koje je namenio za nešto drugo - navodi Obradović.

"Ružan atak koji je došao sa strane vlasti" - tako trenutna pometnja oko RTS-a i RTV-a izgleda iz ugla medijskih stručnjaka.

"Mislim da javnost, koja direktno plaća svoj javni servis, direktno kontroliše njegov rad ili je direktno zainteresovana za njegov kvalitet je u stvari bolji partner javnom servisu nego vlast", kaže Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka.

Hoće li građani biti zaista dobri saveznici javnom servisu u njegovoj finansijskoj održivosti i šta će biti sa onima koji odluče drugačije postaće jasnije kada u februaru 2016. godine stignu prvi, za 150 dinara uvećani računi za struju.

Izvor: Vebsajt N1info i Kurir, 23.12.2015.
Naslov: Redakcija