USTAV RS: Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres. Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka
Privatnost pojedinca i nepovredivost imovine, čak i kada je očigledno da komšija ugrožava i svoj život, a i remeti dobrosusedske odnose, u praksi se ispostavilo kao čvrsta granica izvan koje sistem i nadležne institucije veoma retko prelaze.
I kad komšije ne žmure na ono što se događa iza zatvorenih vrata i na vreme prijave problem koji tinja, poput stanara koji gomila stare stvari i smeće u stanu, urgentne službe zakucaju na vrata tek kada problem eksalira. Kao u nedavnom slučaju kada su vatrogasci izvukli čoveka iz gomile smeća u stanu na Novom Beogradu. Prekasno, jer je ubrzo i preminuo.
Stanari mnogih stambenih zgrada mogu da posvedoče u kakav su se začarani krug uvukli kada su pokušali da reše problem. Kada komšija u stanu gomila veliki broj pasa, od njega pravi golubarnik, ili dovlači raznorazni otpad i remeti funkcionisanje prvih komšija koje od nesnosnog smrada ili laveža pasa ne mogu normalno da žive. Ili kada su poželeli da susedu pruže pomoć.
Da bi nadležni odreagovali po nepisanom pravilu treba da se dogodi neki nesrećni slučaj, da pokuša samoubistvo, napadne drugog... Iako su pre toga prethodile godine borbe sa službama, kojima su očigledno vezane ruke, ili su prebacivale odgovornost sa adrese na adresu. A nepovredivost stana i poštovanje privatnosti bili su navođeni kao argument za nečinjenje.
- Komunalna inspekcija, nažalost, nema mnogo mogućnosti u ovakvim i sličnim situacijama jer su joj nadležnosti ograničene - objašnjava Snežana Mirković, načelnica odeljenja za komunalnu inspekciju i izvršenja beogradske opštine Čukarica.
- Svaki inspektor, a ne samo komunalni, ne može da uđe u nečiji stan ili kuću bez pisanog odobrenja, naloga suda, koji se veoma retko daje, u jasnoj proceduri.
Prema zakonu i praksi, kako objašnjavaju advokati, sudski nalog izdaje se samo u postupku koji se uglavnom ni ne pokreće. Ipak, insistiraju na nepovredivosti stana kao apsolutnom pravu koje se poštuje u granicama kad ne smeta drugima. Jer sud, kako kažu, nije vidovit i ne zna šta se dešava iza zatvorenih vrata. Ali, dok se do suda dođe i do naloga, koji se, kako je i inspekcija potvrdila, retko daje, mnoge institucije kojima je u nadležnosti briga o pojedincu vode se protokolima koje ne mogu da krše.
- Reagujemo na osnovu prijava komšija ili saradničkih institucija - objašnjavaju u Centru za socijalni rad Grada Beograda.
- U zavisnosti od sadržaja prijave, stručni radnici odlaze na teren samostalno, a mogu i da zatraže asistenciju policije ili komunalne milicije, hitne pomoći ukoliko se na osnovu sadržaja prijave proceni da je potrebno.
Ukoliko komšija odluči da otvori vrata radnicima Centra, dužni su da ga upoznaju o mogućnostima pomoći i podrške, ali i da ga motivišu da prihvati pomoć. Ukoliko je ne želi, tu se priča završava.
- Možemo zatražiti asistenciju policije, komunalne milicije ili Hitne pomoći ukoliko se proceni da je osoba izgladnela, ugrožen joj je život i zdravlje, ima agresivno ponašanje. Ako postoji sumnja ili saznanja o psihičkim problemima, centar može zatražiti informacije o zdravstvenom stanju... Nakon obezbeđenja odgovarajućeg dokaza neuropsihijatra, može pokrenuti postupak lišavanja poslovne sposobnosti, što je samo polazni osnov za eventualnu odluku suda - pojašnjavaju u Centru za socijalni rad.
Praksa pokazuje da je pozitivan ishod u ovakvim slučajevima gotovo na nivou statističke greške.
- Problem sa ljudima sakupljačima stvari, takozvanim hordašima, stvara probleme okolini i tu suštinski nema mnogo pomoći - objašnjava psiholog i psihoterapeut pod supervizijom Sonja Stojanović.
- Kod psihijatrijskih poremećaja ne može da se pomogne dok osobe same ne zatraže pomoć - ili dok ne pokušaju samoubistvo ili ne ugroze imovinu i život drugih.
Kako objašnjava Stojanovićeva, to su ljudi koji imaju generalno problem sa separacijom, koji je često nastao na relaciji dete - roditelj, jer smatraju da ako se odvoje više neće moći da se povežu:
- Svako od nas u blizini ima ljude koji ne vole da bacaju stvari, ali ovde je reč o ekstremnim slučajevima kada se u stvarima nalazi uteha i gomilaju ogromne količine. Oni ovim taloženjem štite neku svoju bol, ušuškani su u tim stvarima za koje se vezuju, jer su više vezani za njih nego za ljude.
Pre oko nedelju dana, u višespratnici u Bulevaru Arsenija Čarnojevića 171 na Novom Beogradu isplivao je dugogodišnji problem stanara ove zgrade. Uprkos pokušajima da pomognu komšiji koji je stanovao sam, gotovo zatrpan stvarima, nadležni su izašli na teren i ušli u stan tek pošto su njegove poznanice prijavile da se ne javlja na telefon.
Kako ni Hitna pomoć nije mogla da uđe u stan i pomogne, reagovali su vatrogasci, koji su uspeli da stanara sa obolelom nogom izvuku. On je sutradan preminuo u Zemunskoj bolnici.
Niko ne može bez pisane odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres - navode u inspekciji GO Čukarica.
- Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka.
Bez odluke suda, dodaju u inspekciji GO Čukarica, ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu.
Izvor: Vebsajt Novosti, M. Stanojković, 22.11.2021.Naslov: Redakcija