ZAKON O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, TERORIZMA I KORUPCIJE: Zakonom se javnom tužiocu omogućava da "ad hoc" formira udarnu grupu, te da u radu na veoma složenom predmetu zahteva stalno prisustvo službenika više državnih organa i multidisciplinarni pristup. Svi javni tužioci i sudije koji postupaju u predmetima krivičnih dela finansijskog kriminala i korupcije moraju da prođu obuku predviđenu programom koji će doneti Pravosudna akademija. Za krivično gonjenje, krivično delo organizovanog kriminala, terorizma i korupcije biće organizovano pet velikih javno-tužilačkih centara, pri čemu se za suzbijanje korupcije osnivaju četiri u vidu posebnih odeljenja viših tužilaštava na teritoriji četiri apelaciona javna tužilaštva, odnosno posebna odeljenja viših tužilaštava u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu

Narodna skupština Republike Srbija usvojila je, 23. novembra 2016. godine, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kojim je tužiocu omogućeno da formira "udarnu grupu" za rad u najsloženijim predmetima organizovanog kriminala i korupcije.

Zakonom, za koji je glasalo 148 poslanika, javnom tužiocu je stavljen na raspolaganje jedan od najmoćnijih alata za saznavanje i ukrštanje informacija među različitim državnim organima, a to je udarna grupa, s obzirom na to da je kod najsloženijih predmeta organizovanog kriminala neophodan najveći stepen saradnje i svih državnih organa sa policijom i javnim tužilaštvom kako bi se obezbedilo efikasno upravljanje istragom i krivičnim gonjenjem.

Naime, javnom tužiocu će biti omogućeno da "ad hoc" formira udarnu grupu, te da u radu na veoma složenom predmetu zahteva stalno prisustvo službenika više državnih organa i multidisciplinarni pristup.

Reč je o multidisciplinarnoj stručna grupi kojom će rukovoditi javni tužilac, a čiji članovi su policijski službenici, službenici drugih državnih organa u zavisnosti od potreba konkretnog predmeta.

Utvrđeno je da se u svim državnim organima, čija je nadležnost takva da dolaze u kontakt sa činjenicama vezanim za organizovani kriminal i korupciju, a koje mogu biti dokaz u krivičnom postupku ili voditi do dokaza, određuju službenici za vezu sa javnim tužilaštvom i policijom.

U javnom tužilaštvu biće zaposleni i finansijski forenzičari koji imaju sposobnost identifikovanja kriminalne radnje sa finansijskog aspekta.

Finansijski forenzičar pronalaziće dokaze finansijske prirode i pomagati javnom tužiocu i policiji da usmere finansijsku istragu i prikupe što više dokaza potrebnih za optužnicu.

Svi javni tužioci i sudije koji postupaju u predmetima krivičnih dela finansijskog kriminala i korupcije moraju da prođu obuku predviđenu programom koji će doneti Pravosudna akademija.

Kako je utvrđeno Zakonom, za krivično gonjenje, krivično delo organizovanog kriminala, terorizma i korupcije biće organizovano pet velikih javno-tužilačkih centara, pri čemu se za suzbijanje korupcije osnivaju četiri u vidu posebnih odeljenja viših tužilaštava na teritoriji četiri apelaciona javna tužilaštva, odnosno posebna odeljenja viših tužilaštava u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu.

Novi Zakon je i neophodan uslov za primenu Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je usvojen na istoj sednici Narodne skupštine, a predstavlja i primenu Akcionog plana za poglavlja 23 i 24, i primenu Strategije istraga finansijskog kriminala za period od 2015. do 2016. godine ("Sl. glasnik RS", br. 43/2015), koji je Vlada Republike Srbije usvojila u maju 2015. godine.

Zakon rešava sva pitanja organizacionog karaktera neophodna za delotvornu borbu protiv organizovanog kriminala, finansijskog kriminala, privrednog kriminala, kriminala protiv službene dužnosti i korupcije i terorizma.