Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O BEZBEDNOSTI HRANE: Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako ne obezbedi da hrana i hrana za životinje u svim fazama proizvodnje i prometa ispunjava uslove propisane ovim Zakonom i drugim posebnim propisima ili ne dokaže ispunjenost tih uslova


Ulaskom velikih trgovinskih lanaca u Srbiju poslednjih godina sve je manje proizvoda sa isteklim rokom trajanja. Nadležne inspekcije kontrolišu hranu od ulaza sirovine, uslova skladištenja do distribucije. Problem sa istekom roka bio je češći kod hrane životinjskog nego biljnog porekla. Za nebezbedne proizvode i one kojima je istekao rok Zakon o bezbednosti hrane("Sl. glasnik RS", br. 41/2009)predviđa kazne i do tri miliona dinara.

Trgovci sa dobavljačima često prave dogovor o vraćanju robe, a kada to nije moguće ona se uništava na propisan način. U nekim slučajevima proizvodi se doniraju humanitarnim organizacijama.

Milana Blažić iz Banke hrane Beograd" kaže da ta organizacija prihvata namirnice koje su pred istekom roka trajanja.

"Kada dobijemo takve namirnice one se prosleđuju organizacijama i te iste organizacije dobijaju informacije o isteku roka trajanja. Nažalost, pošto postoji veliki broj zahteva, maltene svakodnevnih, sve te namirnice se konzumiraju pred istekom roka to jest da se taj rok ne probija", objašnjava Blažićeva.

Proizvodi sa isteklim rokom trajanja u prodaji se mogu naći najčešće zbog neodgovornosti, a retko namerno, kažu upućeni.

"To prikazuju i brojevi. Od 11.000 kontrola koliko je poljoprivredna inspekcija uradila u 2015. godini samo 71 slučaj se odnosio na istekli rok trajanja. To se najčešće dešavalo sa pićima i manjim brojem drugih proizvoda biljnog porekla, kao što je konditorska industrija i, recimo, fini pekarski proizvodi", rekao je načelnik Poljoprivredne inspekcije, Nenad Vujović.

U trci za profitom neki trgovci i proizvođači lobiraju da se uvede takozvani prelazni ili produženi rok trajanja, kažu u potrošačkim organizacijama.

"Vodi se kampanja da se toleriše prodaja robe izvan isteka roka upotrebe... Mi u Pokretu za zaštitu potrošača Srbije i većem broju potrošačkih organizacija smo protiv toga jer smatramo da tu mogućnost ne treba dozvoliti pre svega iz zdravstvenih razloga ali i onih etičkih razloga kada je u pitanju odnos prema čoveku koji će tu hranu koristiti", ističe predsednik Pokreta potrošača Srbije Petar Bogosavljević.

Nezvanično, ne samo zbog isteklog roka trajanja, u Evropi se godišnje baci oko 22 miliona tona hrane. U Srbiji oko 250.000 tona.

Izvor: RTS, Goran Đoković, 24.11.2015.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija