Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

USTAV REPUBLIKE SRBIJE: Komitet pravnika za ljudska prava zalaže se za izmene Ustava, pre svega jer nije donet na transparentan način, ne odražava društveni konsenzus, ali se ni ne sprovodi


Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav)trebalo bi promeniti pre svega jer nije donet na transparentan način, ne odražava društveni konsenzus, ali se ni ne sprovodi, izjavio je predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom, Milan Antonijević.

Antonijević je podsetio da je promena Ustava planirana za drugu polovinu 2017. godine i da se stručna javnost nada da će ovog puta biti uključena u javne rasprave o ustavnim odredbama.

Antonijević je dodao da bi donošenjem novog Ustava ili izmenama postojećeg, pre svega trebalo da se radi na većem poštovanju tog akta.

Kako je objasnio, na tribinama na kojima su učestvovali studenti prava u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Novom Pazaru i Bujanovcu, studenti su najviše govorili o ustavnim promenama koje se pominju u medijima, kao što su izmena političkog sistema i smanjenje broja poslanika.

Antonijević je kao važno ocenio to što je u medijima prisutna tema suspenzije Zakona o okupljanjugrađana ("Sl. glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93 i 48/94, "Sl. list SRJ", br. 21/2001 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon) i da je potrebno da se to pitanje bolje reguliše Ustavom, jer se u sadašnjem govori samo o okupljanju građana.

Kako je naveo odredbe o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca morale bi da pretrpe promene, pre svega u pogledu isključivanja političkog uticaja na biranje novih sudija i tužilaca.

Navodi da su studenti u Vojvodini spremniji da razgovaraju o promenama Ustava i da se prvo postavlja pitanje regionalizacije, odnosno teritorijalne organizacije zemlje i nepoštovanja odluka o autonomiji Vojvodine koje su na snazi.

Zaključuje i da odredbe o diskriminaciji nisu dovoljno prepoznate, da se otvara pitanje redefinisanja braka i definisanje položaja nezavisnih institucija poput Poverenika za ravnopravnost i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Izvor: Vebsajt RTS, 23.11.2015.
Naslov: Redakcija