NACRT ZAKONA O SPOLJNIM POSLOVIMA: Funkcija ambasadora svedena na sprovođenje naloga

Rasprava o Nacrtu zakona o spoljnim poslovima vođena je daleko od očiju javnosti, za koji nekadašnji pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije Zdravko Ponoš i predsednik Resornog odbora DS za spoljnu politiku Aleksandar Crkvenjakov kažu da je njime predviđeno da se odluke donose u ministarstvu i bez konsultovanja ambasadora, zbog čega se funkcija ambasadora svodi na izveštavanje i sprovođenje naloga, bez mogućnosti da ambasador i ambasade budu oni koji legitimno predlažu politiku.

Crkvenjakov povodom pojedinih odredbi u nacrtu zakona kaže da one znače da se ambasador ne pita nizašta. “Jedan od problema ovog nacrta, je da je pokušao da bolje definiše ulogu ambasadora, ambasada, konzulata, ali ono što sam čitao je da su u njemu uglavnom pobrojanje funkcije, a ni u jednoj liniji ne vidim da se ambasador pita za nešto i da je u poziciji da predloži nešto, iako nema nikog ko bolje poznaje situaciju u zemlji prijema nego ambasador i njegov staf. Gotovo nemoguće mi izgleda da se odluke donose u ministarstvu bez konsultovanja ambasadora, a njegova funkcija se svodi na izveštavanje i sprovođenje naloga”, kaže Crkvenjakov.

Povodom činjenice da se uvodi nova institucija – nadzornika, Crkvenjakov kaže da to jeste rešenje koje postoji u većini ministarstva spoljnih poslova u inostranstvu i da oni vrše takozvane “stres testove”, da daju zadatke ambasadorima i gledaju kako će da ih ispune i u kom roku. “Mislim da to nije loše, ali druga stvar je kako će se ta institucija generalnog inspektora upotrebljavati i da li će se zloupotrebljavati”, rekao je Crkvenjakov i dodao da je nacrtom za tu funkciju predviđena samo jedna ličnost. “Ideja nije loša, ali nije razvijena do kraja”.

Inače, ni javnost ne bi ni znala kakav je sadržaj ovog nacrta zakona da Beogradski centar za bezbednosnu politiku nije upozorio na brojne protivustavne izmene. Prema Nacrtu tog zakona predsedniku države se, kako je ocenjuje protivustavno povećava moć u kreiranju spoljne politike, a umanjuje transparentnost rada Ministarstva i centralizuje nadzor nad svim poslovima koji imaju veze sa odnosima sa inostranstvom.

Ponoš dodaje da misli da je u pitanju zakon koji je pokušan da se “provuče na tih način”, da prođe neprimećeno i da zato sada izaziva dodatnu pažnju. Taj nacrt, dodaje, ima 50 odsto više članova nego prethodni i da je zato bilo očekivano da će mnogo toga nedorečenog biti rešeno kako valja. “Treća dimenzija je da on odudara od duha i rečnika naših prethodnih zakona” rekao je Ponoš.

On je kao pozitivnu stvar u okviru zakona naveo da on poklanja više pažnje Srbima koji žive van Srbije, našim iseljenicima, te da je to oblast koju ministarstvo spoljnih poslova “mora da hendluje”.

Kao negative strane nacrta zakona rekao je, pozivajući se na stav ljudi koji se bave sindikalnom problematikom – da nije dotaknuto pitanje porodiljskih prava diplomata koje se zateknu u inostranstvu, kao ni pitanje interne revizije u organima državne uprave.

Crkvenjakov ističe da u uvodnim članovima nacrta piše da vlada vodi spoljnu politiku, a ministarstvo je sprovodi, ali da je stvarnost drugačija. “U nacrtu su autori probali da na mala vrata pokažu stvarnost, pa imate član koji nije postojao da je Ministarstvo dužno da o svojim aktivnostima obaveštava predsednika republike i da se usaglašava s njim. To u suštini nije loše, ali je problem kada ne postoji povratna veza pa se odlučivanje o spoljno-političkim stvarima prenosi sa Ministarstva i Vlade na Andrićev venac, u Predsedništvo, koje nije ni opremljeno da to radi i to je jedna od loših stvari u nacrtu zakona”, rekao je Crkvenjakov.

Upitan da li stoje zamerke da se zakon kosi sa Ustavom, Ponoš je rekao da ljudi koji se bave tom tematikom imaju zamerke koje se tiču prava zaposlenih, koje mogu poslati u inostranstvo i protivno njihovoj volji. On je istakao da se takve stvari rešavaju na drugi način, a da se boji da je nacrtom to predviđeno kao neka vrsta kazne i da je ministar taj koji odlučuje ko će biti pozvan.

Ocenio je da bi ta oblast trebalo sistemski da se uredi – kako se ljudi stimulišu da odu na takve poslove, koji su teški i rizični.

Ponoš je rekao i da je negativna strana nacrta što se ukida praksa da ambasador pre odlaska u diplomatsku službu ima neku vrstu hiringa u skupštinskom odboru.

Izvor: Vebsajt N1, 20.10.2021.
Naslov: Redakcija