ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Od donošenja Zakona beleži se drastičan porast prijavljenih slučajeva nasilja u porodici

Broj počinjenih krađa, ali i ostalih krivičnih dela u Srbiji, ako je verovati statistici, iz godine u godinu, od 2015. postepeno opada.

Ipak, ovo pravilo ne važi za sva dela i za sve starosne kategorije. Zanimljivo je da broj prijavljenih, ali i osuđenih, porodičnih nasilnika drastično raste, a verovatno je još zanimljivije da raste i broj osuđenika starijih od 60 godina!

Ovo su trendovi koji se mogu videti iz nedavno objavljenog izveštaja Republičkog zavoda za statistiku o punoletnim počiniocima krivičnih dela za 2019.

Kako pokazuju podaci, najviše ljudi je pravosnažno osuđeno zbog krađa, pljački, razbojništava i drugih dela protiv imovine (čak 28 odsto ukupnog broja), iako su ove brojke generalno u padu. Slede osuđeni za dela protiv zdravlja ljudi (16 odsto), gde dominiraju oni koji drže, uzgajaju i preprodaju opojne droge, a na trećem mestu su osuđeni za dela protiv braka i porodice (14,8 odsto). Među njima je najviše porodičnih nasilnika i onih koji uskraćuju deci i bračnom drugu izdržavanje.

- Broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici drastično raste otkad je 2016. donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016) - objašnjavaju nadležni u Republičkom zavodu za statistiku za istraživanja u oblasti pravosuđa. - Prijava je mnogo, najčešće ih podnose žene protiv bračnih drugova, ali se dešava da tokom postupka odustanu ili se sporazumeju, pa je broj osuda manji.

Prošle godine je čak 10.000 prijava "krunisano" sa svega 2.672 presude, od čega je 628 ljudi dobilo kaznu zatvora, a većina ostalih samo uslovnu osudu. To znači da tek svaki šesnaesti završi iza rešetaka.

I u ovom slučaju, ali i kod većine drugih krivičnih dela, u kaznenoj politici dominiraju uslovne kazne. Za razliku od zatvorskih, koje zauzimaju 24 odsto svih sankcija, uslovne čine više od 57 odsto! Posebno često se dodeljuju kod krađa, pa čak i teških krađa, dok je kućnog zatvora relativno malo, a rad u javnom interesu je na nivou statističke greške. Čini se da ova institucija, koja je npr. u Velikoj Britaniji skoro potpuno zamenila uslovne sankcije, kod nas i dalje nije zaživela, a broj preduzeća sa kojima se sklapaju ugovori za rad je ograničen.

Još jedna zanimljivost iz izveštaja RZS jeste činjenica da je kod svih starosnih kategorija broj procesuiranih i kažnjenih u opadanju, osim kod kategorije 60 plus.

- Drugog objašnjenja nema osim da je Srbija generalno stara zemlja i da raste broj starijih od 60 godina, pa samim tim se povećava i broj krivičnih dela u ovoj kategoriji. Ipak, najbrojniji počinioci stari su između 30 i 39 - kažu u RZS.

U izveštaju o pravosuđu za prošlu godinu ne pojavljuje se doživotna robija, uvedena u maju 2019. Kako objašnjavaju u RZS, ona će se videti tek u izveštajima za sledeću godinu, budući da lane niko još nije pravosnažno osuđen na ovu kaznu. Četvoro ljudi dobilo je, doskora najstrožu, kaznu od 40 godina zatvora.

Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 21.09.2020.
Naslov: Redakcija