IPARD FONDOVI: Fizička lica više traže novac iz IPARD programa
Od 175 miliona evra koliko je iz IPARD fondova namenjeno za period od 2014. do 2020. godine, potrošeno je samo 7,5 miliona i postoji ozbiljan rizik da deo novca neće ni biti potrošen, već će morati da se vrati, rečeno je na onlajn debati "Poljoprivreda i investicije u Srbiji" koju je organizovao Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji.
Šefica Upravljačkog tela IPARD Operativne strukture i načelnica Odeljenja za ruralni razvoj, Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Jasmina Miljković je izjavila da su do sada raspisani pozivi za 130 miliona evra, da u decembru 2018. nije isplaćen ni evro, u maju prošle godine isplaćeno je oko 300.000 evra, a u avgustu ove godine 7,5 miliona.
"To pokazuje da postoji napredak, ali je on spor i trebalo bi da se potroši još mnogo para. Sada radimo na izmeni programa koja podrazumeva da se novac prebaci u one mere za koje postoji interesovanje", rekla je ona.
Kada je reč o interesovanju, ukazala je da je do sada nažalost bilo najveće interesovanje fizičkih lica i to za nabavku traktora, dok su se pravna lica manje odazivala na raspisane pozive.
"Od 1.437 zahteva u osam poziva, 86 odsto, odnosno 1.235, su bila fizička lica a svega 202 pravna lica, iako je bilo logično da će biti drugačije i da će pravna lica više konkurisati i povlačiti sredstva", rekla je Jasmina Miljković.
Koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlja 11, 12 i 13, Miloš Milovanović je govoreći o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije rekao da ova razmena beleži konstantni rast u poslednjih 20 godina.
"Iako učešće izvoza poljoprivrednih proizvoda u ukupnom izvozu opada, nekada je iznosilo i 25 odsto a sada je upola manje, to ne mora da bude nužno lose, jer pokazuje da su i druge industrijske robe i usluge više izvožene", rekao je Milovanović.
Prema njegovim rečima, bitno je da 80 odsto našeg izvoza apsorbuje ili tržište Evropske unije ili CEFTA regiona, dakle zemalja koje teže ulasku u Evropsku uniju.
On kao problematičnu ocenjuje situaciju kod suficita, gde je situacija obrnuta, jer se 30 odsto odnosi na EU a 50 odsto na tržište CEFTA.
"Ostala tržišta u poljoprivedi čine 20 odsto a među njima je svakako najvažnija Rusija, gde leži veliki potencijal za izvoz", istakao je on.
Milovanović je ukazao da je donekle zabrinjavajuće to što se u poslednjih pet do šest godina, suficit u oblasti poljoprivredne trgovine kreće oko istih vrednosti i ne raste onim tempom kao što je rastao u prvih 10 godina ovog veka.
To, prema njegovom mišljenju može upućivati na potrebu da bi neke mere u poljoprivredi trebalo menjati.
Rekao je takođe da je struktura izvoza loša, jer se najviše izvoze sirovine a malo prerađeni proizvodi.
Izvor: Vebsajt RTV, 22.09.2020.Naslov: Redakcija