ZAKON O DOBROBITI ŽIVOTINJA: Nadležni ne razmatraju mogućnost oporezivanja vlasnika kućnih ljubimaca, a tome se protive i udruženja koja se bave zaštitom životinja
Pasa lutalica, ali i ljubimaca koji imaju vlasnika, u našoj zemlji sve je više. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, tačnije Uprave za veterinu, u Srbiji je registrovano blizu 190.000 vlasničkih pasa, dok ih na teritoriji glavnog grada ima oko 43.000. Brojke koje svedoče o napuštenim ljubimcima, koji lutaju gradskim ulicama, uvećavaju se svakog meseca. Zvanični podaci ne postoje, a kapaciteti postojećih azila odavno su ispunjeni.
Zbog velikog broja pasa, nedavno su vlasti u španskom gradu Zamore, u kojem je broj četvoronožaca premašio broj dece, odlučile da od početka iduće godine uvedu porez. U našoj zemlji nadležne institucije zasad ne razmišljaju u tom pravcu.
- Zakonodavstvo Republike Srbije nije propisalo porez na držanje kućnih ljubimaca, niti smo takvu odluku razmatrali - kažu u resornom ministarstvu. - Vrlo je važno istaći da Zakon o dobrobiti životinja ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009 - dalje: Zakon) koji je usvojen 2009. godine insistira na odgovornom vlasništvu. Naime, vlasnik je dužan da kućnom ljubimcu obezbedi brigu, negu i smeštaj u skladu sa vrstom, rasom, polom, starošću, kao i fizičkim i biološkim specifičnostima ljubimca.
Uvođenje poreza zbog držanja kućnih ljubimaca u domovima, ne opravdavaju ni u udruženjima koja se bave zaštitom životinja.
- Ovakva mera ne može biti od koristi, naprotiv, može biti samo kontraproduktivna i dovesti do većeg napuštanja pasa - ističu nadležni iz udruženja "Feniks". - Smatramo da bi destimulisala usvajanje pasa sa ulice, ili iz prihvatilišta, što ne bi bilo dobro za sveukupnu situaciju vezanu za nevlasničke pse. Sa druge strane, mere bi bile izuzetno nepovoljne za vlasnike koji imaju više pasa.
Sagovornici objašnjavaju da je, pre svega, u našoj zemlji neophodno uvesti obavezno čipovanje vlasničkih pasa. Zatim plaćanje takse, odnosno poreza za vlasničke pse koji nisu sterilisani, budući da eventualnom prodajom štenaca, vlasnici mogu da ostvare prihod.
Ovakvim oporezivanjem delovalo bi se dvostruko, na smanjenje populacije napuštenih vlasničkih pasa, a istovremeno sprečilo uparivanje životinja na način koji nije u skladu sa Zakonom. Tako ostvaren prihod u budžetima lokalnih samouprava, usmeravao bi se na rešavanje pitanja zbrinjavanja i zaštite napuštenih životinja.
Međutim, važeći Zakon propisuje da su vlasnici dužni da osim adekvatnog staranja, paze da ljubimci ne ugrozi ljude i okolinu. Paragrafima je dozvoljeno uvođenje psa u lift stambene zgrade ukoliko je prazan, ali prilikom korišćenja lifta, stepeništa i hodnika višespratnica, pas mora biti na povocu. Ako ljubimci narušavaju mir i tišinu u zgradi predviđenu kućnim redom, vlasnicima sledi kazna, u zavisnosti od prekršaja, od 250 do 25.000 dinara.
Iako je propisano, mnogo je onih koji ne čiste za svojim ljubimcima, zbog čega su gradska šetališta puna psećeg izmeta. Kazna za nesavesne vlasnike u Beogradu iznosi 10.000 dinara, dok Novosađani plaćaju čak 25.000. Oštrije kazne čelnici Novog Sada su doneli početkom jula, kako bi uticali na stanovnike da više brinu o čistoći javnih površina.
Kako bi se u prestonici poboljšala situacija, gradske vlasti su imale nameru da uvedu obavezno čipovanje i uzimanje DNK da bi se smanjio problem fekalnog otpada kućnih ljubimaca po ulicama. Uprkos najavama, projekat još nije zaživeo.
U gradovima širom Srbije veliki problem je i nedostatak parkova za pse. U Beogradu ih ima 20, a za održavanje je zaduženo JKP "Zelenilo Beograd". Uglavnom su napravljeni na osnovu inicijative građana i gde su, pored saglasnosti većine stanara u neposrednom okruženju, postojale i odgovarajuće prostorne mogućnosti za njihovu izgradnju. Minimalna površina koju moraju da obuhvataju je oko 800 kvadratnih metara.
U Beogradu će uskoro početi izgradnja prvog groblja za ljubimce koje će se nalaziti u Bloku 51, uz Surčinski put. Iz budžeta Grada za ovaj projekat izdvojen je 101 milion dinara posredstvom Direkcije za građevinsko zemljište. Radovi bi trebalo da budu završeni tokom naredne godine.
Izvor: Vebsajt Novosti, Jelena Dinčić, 22.09.2019.Naslov: Redakcija