INSTITUT PRAVNE ZABLUDE: Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi, odnosno ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno
Danijel Č. nije bio dužan da zna da je prekršio zakon kada je u julu i avgustu 2017. godine vodio ljubav sa svojom devojkom, tada starom 13 godina i 10 meseci. On je, kako je utvrdio sud, bio u pravnoj zabludi i nije znao da je to što radi zakonom zabranjeno i da se zove obljuba sa detetom. Primenivši institut pravne zablude, sud ga je oslobodio.
Ovaj romski par od tog leta živi u vanbračnoj zajednici i podiže dete rođeno iz te ljubavi. Pa ipak, lekari vršačke bolnice morali su da prijave policiji da su utvrdili trudnoću kod devojčice stare nepunih 14 godina. Dok su dve porodice podržavale i slavile njihov zajednički život i pripremale se za dolazak bebe, Danijel Č. je odlazio na suđenja u pančevački sud koji ga je na kraju osudio na pet godina zatvora. On se žalio, tvrdeći da nije znao da je to što je uradio bilo krivično delo, a Apelacioni sud je žalbu prihvatio.
Utvrđeno je da Danijel potiče iz porodice slabijeg socijalno-ekonomskog stanja, da je napustio školovanje, da je nezaposlen i da mu je fond znanja ispod očekivanog za kalendarski uzrast.
"Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi, odnosno ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno. Zato je isključena krivica kao obavezni element krivičnog dela, a samim tim i postojanje krivičnog dela", objašnjavaju sudije Apelacionog suda.
Mnogo prašine podiglo se kada je objavljena ova presuda. Deo javnosti sudu je zamerio da je zapravo oslobodio pedofila.
Devojčica je imala nepunih 14 godina u trenutku događaja koji se smatra krivičnim delom obljube nad detetom. To znači da zakon jeste prekršen. Sa druge strane, pravna zabluda, odnosno dokazano neznanje, opet po zakonu oslobađa Danijela krivice.
Da li je devojčica, sada vanbračna supruga Danijela Č., bila pravno zaštićena, da li je zakon morao da bude isti za sve i kakva treba da bude uloga suda imajući sve ovo u vidu, ključna su pitanja posle presude koja će nesumnjivo biti tema budućih analiza.
"Pravna zabluda je institut krivičnog prava koji znači da kod učinioca postoji pogrešna predstava o zabranjenosti svog dela. Moguće su dve situacije: pogrešna svest o određenosti dela u zakonu ili pogrešna svest o protivpravnosti učinjenog dela", kažu u Apelacionom sudu.
To može biti slučaj kada učinilac ne zna da vanbračni život sa maloletnom osobom predstavlja krivično delo ili ako neko, za vreme proglašene epidemije neke zarazne stočne bolesti, suprotno zakonskoj zabrani, prodaje meso ili kolje stoku. U drugom slučaju, reč je o pogrešnoj predstavi o protivpravnosti učinjenog dela. U toj situaciji učinilac je svestan da je ono što čini određeno zakonom kao krivično delo, ali nije svestan protivpravnosti svog dela. Primer bi mogao da bude oficir koji, postupajući po naredbi svog pretpostavljenog, izvrši ratni zločin smatrajući da to nije protivpravno, jer je postupao po naređenju.
"Treba napomenuti da je stara maksima: ’Nepoznavanje prava ne izvinjava’, sve više napuštena. Razlog je u prvom redu u činjenici da povećana normiranost svakodnevnog života u svim njegovim oblicima, koja dovodi do hiperprodukcije zakona i drugih propisa koji u sebi sadrže i kaznene odredbe, u dobroj meri onemogućava prosečnog građanina da bude upoznat sa njima. Opravdano je i pravično sankcionisati samo onog učinioca kod koga je postojala svest o zabranjenosti njegovog dela", rečeno je u sudu.
Beogradski advokat Ivan Simić ukazuje da sud ima apsolutno ovlašćenje da primeni neki od pravnih instituta. Tako je, dodaje on, i Apelacioni sud u ovoj konkretnoj situaciji stao na stanovište da u ovoj situaciji ima mesta primeni pravne zablude kao instituta krivičnog prava.
"Na osnovu uvida u obrazloženje, mogu da kažem da je sudsko veće svoj stav prilično jasno, konkretno i detaljno objasnilo i obrazložilo. Uz dužno poštovanje i apsolutnu empatiju prema pojedinim pravnim laicima koji sebi daju za pravo da se stavljaju u ravan koja im omogućava da javno preispituju kvalitet sudovanja, moram da kažem da poimenične kritike pojedinih sudija, kao i upuštanje u analizu konkretnih odluka nisu u funkciji jačanja pravnog poretka. Naprotiv, vode ka daljem slabljenju", kaže advokat Simić.
On podseća na potpuno drugačiji stav suda od pre nekoliko godina u gotovo identičnoj situaciji.
"Tada je moju tezu da je okrivljeni postupao u pravnoj zabludi, sud odbio bez obzira što je taj okrivljeni završio samo osnovnu školu. Obrazloženje je glasilo da je opštepoznata činjenica da je seksualni odnos sa detetom neprihvatljiv i kao takav zakonom inkriminisan kao krivično delo. Neujednačenost sudskih odluka najveća je opasnost kako za sam pravosudni sistem tako i za dete kao posebno osetljiv zaštitni objekat svakog pravnog poretka", zaključuje Simić.
Izvor: Vebsajt Politika, Dorotea Čarnić, 22.09.2019.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija