NACRT ZAKONA O PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA, CIVILNIH INVALIDA RATA I ČLANOVA NJIHOVIH PORODICA: Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi
Javna rasprava o Nacrtu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica sprovedena je u periodu od 13. maja do 3. juna 2019. godine.
Tribine za raspravu o Nacrtu zakona održane su prema Programu javne rasprave u: Vranju, Leskovcu, Kragujevcu, Užicu, Sjenici, Kraljevu, Somboru, Zrenjaninu, Novom Sadu, Zaječaru, Beogradu i Nišu. Zbog velikog interesovanja za Nacrt zakona tribina je održana i u Rumi.
Na tribinama su prisutnima predstavljeni mnogobrojni sada važeći propisi koji regulišu oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata, uz obrazloženje potrebe da se izvrši kodifikacija ovih propisa, kao i da se unaprede određena zakonska rešenja, da se ista osavremene i usklade sa važećim propisima iz drugih oblasti. Predstavljen je tekst Nacrta zakona i stavovi koje je utvrdila radna grupa.
Ukupno je na svim tribinama bilo prisutno oko 1600 učesnika. Učesnici u javnoj raspravi su bili: predstavnici pokrajinskih, gradskih i opštinskih organa nadležnih za boračko-invalidsku zaštitu, predstavnici udruženja boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica i ostali zainteresovani.
Prisutni su pokazali veliku zainteresovanost za učešće u javnoj raspravi.
Tokom učešća na tribinama svoje mišljenje, primedbe, predloge i sugestije na tekst Nacrta zakona je usmeno iznelo ukupno 207 diskutanata. Tom prilikom je dostavljeno i 103 podneska u vidu pisanog materijala.
Za vreme trajanja javne rasprave u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je primljeno putem redovne i elektronske pošte 45 podnesaka sa mnogobrojnim primedbama i sugestijama, pored ostalih i kompletan tekst nacrta Zakona o pravima ratnih veterana, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.
Može se konstatovati da je najveći broj učesnika javne rasprave tokom održanih tribina, kao i kroz materijal koji je dostavljen Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izneo mišljenje da je potrebno da se Nacrt zakona stavi van procedure i da se formira nova radna grupa koja bi sačinila novi tekst Nacrt zakona, odnosno da se izvrše njegove izmene i dopune. Veliki broj učesnika rasprave je tražio da se u Nacrtu zakona propišu prava boraca oružanih akcija 90-tih i rata 1999. godine kojima nije priznato svojstvo ratnog vojnog invalida a koja nisu predviđena ni sada važećim popisima iz oblasti boračko-invalidske zaštite, ili da se donese poseban zakon o pravima veterana. Pojedini od učesnika su smatrali i da prava civilnih invalida rata treba regulisati posebnim zakonom. Većina učesnika javne rasprave iznela je zahtev da se status borca prizna svim borcima koji su sada državljani Republike Srbije a ranjeni su u Republici Hrvatskoj, BiH i Republici Srpskoj. Po pitanju kategorizacije boraca mišljenja su većinom bila suprotstavljena. Dok su se jedni izjašnjavali protiv svake kategorizacije i deljenja boraca po bilo kom osnovu, drugi su predlagali kategorizaciju po različitim kriterijumima. Takođe, mnogo primedaba je bilo na visinu propisanih primanja, kao i na način određivanja osnovice za izračunavanje primanja po priznatim pravima. Pri tome su se uglavnom izjašnjavali da je potrebno da se priznata prava ne umanjuju, kao i da treba vratiti način obračuna primanja kao pre donošenja poslednjih izmena i dopuna zakona. Predstavnici civilnih invalida rata i članova porodica umrlih civilnih invalida rata i civilnih žrtava rata su se uglavnom zalagali da se civilni invalidi rata izjednače u pravima sa vojnim invalidima, kao i da se propiše pravo na porodičnu invalidninu za sve članove porodice umrlih civilnih invalida rata i civilnih žrtava rata. Brojne primedbe su se odnosile na pitanje regulisanja reprezentativnosti udruženja iz oblasti boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata. Učesnici tribina su se izjašnjavali i o tome da ne treba oduzimati nadležnost u drugostepenom postupku AP Vojvodini i Gradu Beogradu.
U nastavku ovog izveštaja, kao njegov sastavni deo, su objedinjene i grupisane primedbe, predlozi i sugestije svih učesnika koje su iznete na održanim tribinama, kao i one koje su za vreme trajanja javne rasprave o Nacrtu zakona dostavljene Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
PRIMEDBE, PREDLOZI I SUGESTIJE IZNETE U TOKU JAVNE RASPRAVE O NACRTU ZAKONA
I OPŠTE ODREDBE
1. Pojedini učesnici su tražili da se Nacrt zakona stavi van procedure i da se formira nova radna grupa koja bi sačinila nov Nacrt zakona, u koju neće ući sadašnji članovi koji predstavljaju udruženja,
2. Drugi su smatrali da je Nacrt zakona dobar za vojne invalide, članove njihovih porodica i porodica palih boraca, ali da ga treba doraditi sa pravima boraca,
3. Zakon je za veterane neprihvatljiv u celosti i treba da se donese poseban Zakon o pravima veterana (čiji nacrt je dostavljen), da se poveća iznos u budžetu koji je predviđen za prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite, kako bi se borcima priznala određena prava,
4. Da se zakonom u aktivnim odredbama ne propisuju prava učesnika NOR-a i pripadnika Ravnogorskog pokreta, s obzirom na to da tih korisnika ima veoma malo,
5. Da se prava civilnih invalida rata regulišu posebnim zakonom, a ne u sklopu ovog Nacrta zakona,
6. Da Nacrt zakona ne treba da reguliše prava mirnodopskih vojnih invalida, jer su njihova prava regulisana drugim zakonima iz oblasti odbrane i vojske,
7. Potrebno je stavove radne grupe ugraditi u zakon,
8. Ne umanjivati stečena prava i njihove iznose,
9. Protiv godišnjeg usklađivanja iznosa prava - da se usklađivanje vrši kao pre izmena i dopuna zakona iz oblasti boračko-invalidske zaštite koje su donete 2018. godine i to počev od 01.01.2021. godine, kako bi Ministarstvo osposobilo operativni sistem za takvu vrstu obračuna,
10. Da se za osnovicu za određivanje novčanih primanja propiše iznos prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike,
11. Tačno precizirati datum isplate prava,
12. Da se ne oduzima nadležnost Autonomnoj Pokrajini Vojvodini i gradu Beogradu,
13. Rokovi koji su propisani za prevođenje prava sa zakona koji su prestali da važe na novi zakon su izuzetno kratki i iste treba povećati sa 6 meseci na 18 meseci, odnosno na 24 meseca,
14. Ne vršiti preispitivanje priznatih prava,
15. Predlozi u vezi termina korišćenih u Nacrtu zakona:
- "pali borac" zameni terminom "poginuli borac",
- u naslovu treba dodati: "ratni vojni invalidi i porodice poginulih boraca",
- da se umesto "borac" koristi termin: "ratni veteran" ili "ratnik" ili "branilac otadžbine",
- "Vojska Republike Srbije" treba zameniti rečima: "oružane snage SFRJ i država naslednica",
- "vojne jedinice" zameniti sa terminom: "oružane snage", jer prvi termin ne obuhvata dobrovoljce, pripadnike MUP-a, službe bezbednosti i teritorijalne odbrane,
16. Osim uslova koji su propisani za gubitak prava po ovom Nacrtu zakona treba propisati i sledeće uslove:
- ukoliko se lice neopravdano nije javilo, a primilo je poziv za vojnu vežbu i mobilizaciju,
- ukoliko se tri ili više puta nije mogao uručiti poziv za vojnu vežbu ili mobilizaciju,
- ukoliko je lice osuđeno za falsifikovanje dokumenata, ili je predalo falsifikovana dokumenta u cilju sticanja prava po ovom zakonu,
- ukoliko je lice osuđeno zbog davanja lažne izjave pred sudom o učestvovanju nekog lica u ratnim dejstvima ili zbog lažne izjave o okolnostima ranjavanja drugog lica,
- ukoliko je lice bilo odgovorno ili nosilac nekog projekta, a sudski utvrđeno da je došlo do finansijskih malverzacija,
- ukoliko se sudski utvrdi da je odavalo državne tajne stranim službama ili drugim stranim institucijama.
17. Komisiju Vlade koju čine sedam članova i koja utvrđuje pravo na "Ravnogorsku spomenicu" ne treba da čine tri člana SUBNOR-a,
18. Povodom nadležnosti koje su propisane za ministra dati su sledeći predlozi:
- da ministar ne donosi pravilnike koji su propisani Nacrtom zakona, već da se sve uredi zakonom,
- da ministar ne donosi Pravilnik o utvrđivanju procenta vojnog invaliditeta, s obzirom da postoji bojazan da će primeniti Pravilnik Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje,
- da ministar odbrane, a ne ministar nadležan za poslove boračko-invalidske zaštite, propisuje oblike vojne obuke koji izazivaju povećanu opasnost za oštećenje organizma,
19. Da se formira posebno Ministarstvo za boračka pitanja sa ministrom koji bi bio veteran ili da se pitanjima iz oblasti boračko -invalidske zaštite bavi Uprava za borce i ratne vojne invalide koja bi se formirala u sastavu Ministarstva odbrane,
20. Da se u Beogradu podigne spomenik izginulim u ratovima 1990-1999. godine, umesto spomenika na Savskom trgu, kao i da se sagradi Memorijalni centar za spomen izginulim u ratovima 1990-1999. godine.
II STATUS BORCA, KATEGORIZACIJA BORACA, PRAVA BORACA I ČLANOVA NjIHOVE PORODICE
1. Status borca
1. Predloženi su različiti datumi početka i trajanja oružanih akcija po osnovu kojih treba priznati status borca i to:
- od 17. avgusta 1990. do 26. juna 1999. godine,
- obuhvatiti sve borce učesnike oružanih akcija posle 27. aprila 1992. godine, odnosno 19. maja 1992. godine,
- umesto do 19. maja 1992. godine priznati oružane akcije do 22. maja 1992. godine (do priznanja bivših republika SFRJ od UN),
- priznati status borca bivše Republike Srpske Krajine do 26. juna 1996. godine (kada je demobilisana JNA s obzirom da je 350 starešina vojske bilo angažovano posle 19.05.1992. godine),
- učešće u oružanim akcijama od 27. aprila 1992. do 14.12.1995. godine - do potpisivanja Dejtonskog sporazuma,
- učešće u oružanim akcijama kao pripadnik lokalnih oružanih snaga u UNPA zonama (Sjever, Jug, Zapac i Istok) pod zaštitom Mirovnih snaga (Vensov plan) i vršenje vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 27. aprila 1992. godine do 10. avgusta 1995. godine, a za sektor Istok do 20. juna 1996. godine,
- učešće u oružanim akcijama od 17. avgusta 1990. do 22. maja 1992. godine (umesto do 19. maja 1992. godine - kada se povukla JNA iz BiH),
- pokriti vakum za priznanje svojstva borca između 27. aprila 1992. godine od kada JNA zvanično ne postoji do 17. oktobra 1992. godine kada je formirana Vojske Republike Srpske Krajine,
- da se prizna svojstvo borca učesnika oružanih akcija u Republici Srpskoj Krajini od 27.04.1992. godine do 14.03.1995. godine,
- da je vršio vojne ili bezbednosne poslove u Vojsci Republike Srpske do 19. juna 1996. godine, odnosno u Srpskoj Vojsci Krajine do 27. juna 1996. godine (ili: u ratu ili oružanim akcijama preduzetim za vreme mira vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili ciljeve državne bezbednosti, a koji svojstvo borca nije ostvario u drugoj državi nastaloj na teritoriji bivše SFRJ),
- oružane akcije počev od 01.01.1998. do 24.03.1999. godine,
- da se kao početak rata umesto 24. marta 1999. godine propiše 29. mart 1998. godine,
- da se propiše da je borac državljanin Republike Srbije koji svojstvo borca nije ostvario u drugoj državi bivše SFRJ,
- da se obuhvate sva lica koja su sada državljani Republike Srbije, a ranjeni su u Republici Hrvatskoj, BiH i Republici Srpskoj,
2. Da se decidno navede da svojstvo borca mogu steći pripadnici MUP-a (aktivni i rezervni sastav), BIA i aktivna vojna lica,
3. Da se Ravnogorcima prizna status borca počev od 15. aprila 1941. godine do decembra 1941. godine (kada su prestali sa borbom protiv okupatora),
4. Da se propiše učešće u Ravnogorskom pokretu do 12. septembra 1944. godine, nakon čega su se pridružili partizanskim jedinicama,
5. Za dodelu "Ravnogorske spomenice" treba propisati dodatne uslove:
- da su nakon 13. septembra do 15.5.1945. godine pristupili partizanskim odredima ili su nastavili da rade za NOP,
- da nakon pristupanja partizanskim odredima nisu prekidali službu u njima do 15. maja 1945. godine.
2. Kategorizacija boraca
1. Borce ne treba deliti ni po kom osnovu pa ni na kategorije,
2. Protiv kategorizacije boraca s obzirom da će svi borci Drugog svetskog rata postati borci I kategorije,
3. Da se izvrši kategorizacija boraca kao u Republici Srpskoj,
4. Da se za I kategoriju borca umesto 78 dana na Kosovu i Metohiji propiše 60 dana, dok drugi traže da se brišu reči: "78 dana na Kosovu i Metohiji",
5. Da se kategorizacija boraca izvrši na taj način što će se posebno kategorisati borci koji su bili u zoni ratnih dejstava od onih koji su bili van ove zone,
6. Priznati I kategoriju svim borcima koji su se borili u sastavu jedinica odlikovanih ordenom Narodnog heroja, bez obzira na to koliko dana su učestvovali u oružanim akcijama,
7. Predlaže se tri kategorije boraca i to:
- I kategorija - borac koji ima više od 200 dana učešća ukupno i borac koji ima 45 i više dana u zonama visokog intenziteta,
- II kategorija - borac koji ima 90 do 199 dana ukupno i borac koji ima najmanje 30 dana u zonama visokog intenziteta,
- III kategorija - borac koji ima ukupno do 90 dana učešća,
8. Predlaže se tri kategorije boraca i to:
- I kategorija - učesnici u ratovima 1991/2001. u R. Hrvatskoj, BiH i 1999/2001. na KiM, kopnenoj zoni bezbednosti i unutrašnjosti Srbije (u zonama ratnih dejstava),
- II kategorija - učesnici u ratovima 1991/2001. na KiM, kopnenoj zoni bezbednosti, a nisu učestvovali 1991/92 u R. Hrvatskoj i BiH, kao i oni koji su učestvovali 1991/92 u RHrvatskoj i BiH, a nisu učestvovali 1999/2001 na KiM i kopnenoj zoni bezbednosti,
- III kategorija - učesnici koji su bili mobilisani 1999/2001. i koji su učestvovali u ratu u R. Srbiji i RCG van zona ratnih dejstava,
9. Predlaže se dve kategorije boraca i to:
- učesnici NOR-a,
- učesnici oružanih akcija od 1990-1999. godine,
10. Predlaže se dve kategorije boraca i to:
- I kategorija borci sa učešćem u oružanim akcijama od 46 dana i
- II kategorija borci sa učešćem u oružanim akcijama do 45 dana,
11. Izvršiti kategorizaciju boraca prema zakonu generala Delića.
3. Prava boraca
a) Pravo borca na legitimaciju, Spomenicu, medalju, borački dodatak, jednokratnu novčanu pomoć
1. Pravo na legitimaciju borca,
2. Da se formira baza podataka učesnika svih ratova i članova njihovih porodica i da se ista ažurira sa podacima o njihovim adresama, bolestima i smrti,
3. Da se dodeljuje spomenica pod nazivom "Kosovska spomenica 1999. godine",
4. Da se ustanovi Spomenica "Branilac otadžbine 1990-1999. godine" i to za:
- učešće u ratu od 30 dana do jedne godine (drugi predlažu od 4 do 6 meseci) - Bronzana spomenica;
- učešće u ratu od jedne do dve godine (drugi predlažu od 6 do 18 meseci) - Srebrna spomenica;
- učešće u ratu preko dve godine (drugi predlažu preko 18 meseci)- Zlatna spomenica,
5. Da se ustanovi Spomenica "Branilac otadžbine 1990-1999. godine" i da se njihovi nosioci izjednače u pravima sa nosiocima "Spomenice 1941",
6. Svim nestalim i poginulim borcima posthumno dodeliti Zlatnu spomenicu, bez obzira na dužinu angažovanja u oružanim akcijama,
7. Da se nosiocima Spomenice "Branilac otadžbine 1990-1999. godine", propiše pravo na novčanu naknadu za nabavku putničkog motornog vozila, kao i borcima sa učešćem u oružanim akcijama više od 3 godine,
8. Da nosilac Spomenice "Branilac otadžbine 1990-1999. godine" ima pravo na najmanje 4 putovanja ili kao nosilac odlikovanja Narodnog heroja,
9. Da se prizna pravo na godišnje novčano primanje po osnovu dobijenih odlikovanja (od 8000 do 25 000), nosiocima ordena, odnosno medalje u zavisnosti od dobijenog odličja, kao i za članove porodice odlikovanog lica,
10. Da obim prava boraca zavisi od vremena učešća u ratu,
11. Da se prizna pravo na borački dodatak za sve borce, bez obzira na materijalne uslove njegove porodice, doživotno, prema broju dana provedenih u oružanim akacijama ili ratu:
- do 30 dana - 30% od osnova (prosečna zarade iz prethodnog meseca),
- od 30 do 90 dana za navršenih 30 dana - po 1% od osnova,
- preko 90 dana za svakih navršenih 30 dana - po 0,7% od osnova,
12. Borački dodatak u iznosu 20% od prosečne neto zarade za sve učesnike rata,
13. Da se za jedan dan učešća u oružanoj akciji odredi mesečna isplata u iznosu od 300 dinara,
14. Da se prizna pravo na borački dodatak svim borcima čija su primanja manja od iznosa potrošačke korpe,
15. Da se borcima prizna pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti,
16. Da se zaposlenim borcima prizna pravo na invalidski dodatak za zaposlene borce,
17. Pravo na jednokratnu novčanu pomoć,
18. Da se borcima iz rata 1999. godine i borcima iz oružanih akcija 90-tih priznaju sva prava kao borcima učesnicima NOR-a, (pravo na mesečno novčano primanje, izuzetno mesečno novčano primanje, pravo na Spomenicu, medalju, da se proglase narodni heroji i dr.).
19. Da se za borce propišu ista prava koja za borce propisuje zakon Republike Hrvatske.
b) Pravo borca na nacionalnu penziju, olakšice pri penzionisanju, penzijski staž u dvostrukom trajanju
1. Da se kao vid nacionalnog priznanja za boravak na ratištu dodeljuju nacionalne penzije i to:
- do 30 dana - kao sportistima koji su osvojili bronzanu medalju,
- preko 30 dana do godinu dana - kao sportistima koji su osvojili srebrnu medalju,
- preko godinu dana, kao i ratnim vojnim invalidima, članovima porodica palih boraca i civilnim invalidima rata - kao sportistima koji su osvojili zlatnu medalju,
2. Pravo na nacionalnu penziju za sve pripadnike 53. i 55. graničnog bataljona,
3. Ostvarivanje penzije pod povoljnijim uslovima,
4. Da borac stiče pravo na penziju čim napuni 40 godina staža, bez obzira na godine života, ne pre napunjenih 53 godina života, a iznos penzija mora biti prosečna penzija u RS za prethodnu godinu,
5. Da se starosna granica za odlazak u penziju snizi za onoliko vremena koliko je borac proveo angažovan u ratu odnosno oružanoj akciji u miru,
6. Da borac stekne pravo na penziju sa 65 godina života (muškarci) 60 godina života (žene) bez obzira na penzijski staž,
7. Borcima koji su učestvovali u većim bitkama i pripadali brigadama koje su nagrađene ordenom Narodnog heroja priznati pravo na boračku penziju sa 55 godina starosti,
8. Priznanje penzijskog staža u dvostrukom trajanju.
v) Prava borca iz oblasti zdravstvene zaštite
1. Pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu uz oslobađanje od plaćanja participacije za borce i članove njihovih porodica,
2. Besplatno lečenje na VMA i vojnomedicinskim centrima,
3. Prijem pre ostalih pacijenata bez zakazivanja (osim hitnih slučajeva),
4. Refundacija troškova pregleda obavljenog u privatnoj zdravstvenoj ustanovi ukoliko mu se ne zakaže specijalistički pregled u roku od 30 dana,
5. Da se osnuje dom gde bi se lečili veterani,
6. Pravo na banjsko-klimatski oporavak,
7. Obavezni sistematski pregledi za sve učesnike rata u referentnim zdravstvenim ustanovama,
8. Da borac ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu u skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstveno osiguranje,
9. Zdravstvena zaštita za borce u obimu kao za profesionalne pripadnike Vojske.
g) Pravo borca na rešavanje stambenih potreba, smeštaj u ustanove socijalne zaštite
1. Rešavanje stambenih potreba,
2. Refundacija PDV-a prilikom kupovine stana,
3. Pravo na otkup stana uz plaćanje 30% od tržišne cene stana,
4. Da se odredi koliki udeo stanova pripada svakoj kategoriji korisnika (borcima, vojnim invalidima, članovima porodica palih boraca),
5. Besplatan smeštaj u ustanove socijalne zaštite.
d) Prava borca u vezi zapošljavanja
1. Da borcima posao obezbedi država,
2. Da imaju prvenstvo pri zapošljavanju u državnim organima, lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima,
3. Pravo na novčanu podršku za samozapošljavanje,
4. Da se uplate doprinosi za radni staž koji se računa u dvostrukom trajanju,
5. Da se poslodavac koji zaposli borca oslobodi plaćanja prinadležnosti,
6. Da se borac ne može proglasiti za tehnološki višak,
7. Prednost pri korišćenju programa nadležnih zavoda za zapošljavanje,
8. Prioritet pri uključivanju u aktivne mere zapošljavanja koje su sadržane u Nacionalnom planu zapošljavanja,
9. Ukoliko borac zasnuje radni odnos na određeno vreme, a u međuvremenu bude angažovan na izvršavanju zadataka u oružanim snagama RS, radni odnos automatski treba da mu preraste u rad na neodređeno radno vreme,
10. Formiranje državnog preduzeća sa ciljem zapošljavanja lica obuhvaćenih ovim zakonom,
11. Zabrana zapošljavanja dezertera u državnom sektoru.
đ) Pravo borca na subvencije i ostale povlastice
1. Da se jedinice lokalne samouprave obavežu da moraju da propišu subvencije za sve borce (za komunalne usluge, popust na korišćenje električne energije, oslobođenje od plaćanja zakupa grobnog mesta, besplatnu vožnju u javnom lokalnom prevozu i dr.),
2. Subvencije bi trebalo da se finansiraju iz državnog budžeta 50%,
3. Pravo na povlašćenu vožnju (ili umanjenje cene vožnje za 20%) za neograničen broj vožnji),
4. Pravo na 4 povlašćene vožnje i 2 besplatne vožnje,
5. Pravo na nalepnice za besplatno parkiranje,
6. Popust prilikom registracije motornih vozila,
7. Da borci I kategorije imaju pravo na uvoz motornog vozila bez carine i PDV-a u roku od 7 godina,
8. Besplatne putarine,
9. Prednost pri zakupu državne zemlje,
10. Prednost pri zakupu poslovnog prostora,
11. Umanjiti porez od poljoprivredne delatnosti za 50%,
12. Oslobađanje od plaćanja naknade za prenamenu poljoprivrednog zemljišta,
13. Oslobađanje od plaćanja troškova korišćenja građevinskog zemljišta,
14. Umanjenje cene ogreva (drva i uglja) za 50%,
15. Subvencija na plaćanje daljinskog grejanja i usluga korišćenja gasa,
16. Poreske i carinske olakšice,
17. Oslobađanje od gradskih, odnosno opštinskih taksi,
18. Da ne vraćaju oružje i da ne plaćaju porez na oružje,
19. Pravo na besplatne dozvole za pecanje (ili popust za dozvolu za lov i ribolov za 50%),
20. Oslobađanje plaćanja tv pretplate,
21. Besplatne ekskurzije,
22. Besplatno korišćenje rekreativnih objekata i kupališta,
23. Prioritet u rešavanju zakonom utvrđenih prava i interesa.
e) Priznanje borcu prava na počasti
1. Da se 28. jun proglasi za državni praznik - Dan ratnih veterana Srbije,
2. Počasno mesto na državnim svečanostima,
3. Pravo na uniforme za učešće na državnim svečanostima,
4. Besplatan prevoz borcima na Dan ratnih veterana,
5. Pravo na počasti prilikom sahranjivanja,
6. Da se stranim državljanima koji su učestvovali u ratu, kao i članovima njihove porodice obezbedi državljanstvo Republike Srbije po hitnom postupku (ukoliko oni to žele).
ž) Priznanje prava članovima porodice boraca
1. Da se izradi elektronska baza socijalnih karata svih porodica boraca, radi njihove materijalne zaštite,
2. Evidentirati porodice preminulih boraca i dati im statuse,
3. Pomoć socijalno ugroženim porodicama boraca i porodicama boraca preminulih od bolesti nastalih kao posledica učešća u ratu,
4. Prava članova porodice nosioca Spomenice "Branilac otadžbine 1990-1999. godine" izjednačiti sa pravima članova porodica nosilaca "Partizanske spomenice 1941" i "Ravnogorske spomenice",
5. Da deca boraca imaju:
- prioritet pri zapošljavanju,
- prioritet pri upisu na škole i fakultete,
- prioritet pri smeštaju u školske i studentske domove,
- pravo na besplatno školovanje,
- pravo na besplatne udžbenike,
6. Pravo na novčanu pomoć porodici u slučaju smrti borca.
III PRAVA VOJNOG INVALIDA
a) Pravo vojnog invalida na ličnu invalidninu, dodatak za negu i pomoć i ortopedski dodatak
1. Da se povećaju iznosi lične invalidnine,
2. Da se nižim grupama invalida poveća iznos lične invalidnine,
3. Da se prizna svojstvo vojnog invalida i ukoliko postoji 10% telesnog oštećenja,
4. Da ne zastareva zahtev za priznanje svojstva ratnog vojnog invalida po osnovu: PTSP-a (posttraumatskog stresnog sindroma), bolesti koja je prouzrokovana radioaktivnim zračenjem i bolesti koje su posledica upotrebe hemijskog i biološkog oružja,
5. Da se svojstvo ratnog vojnog invalida može dokazati i uz pomoć dva kvalifikovana svedoka koja su bila u istoj jedinici, odnosno teritoriji dejstva, ukoliko se ne može dokazati drugim sredstvima, dok su drugi protiv toga da se svojstvo vojnog invalida dokazuje izjavama, već da je pisani dokaz jedino validan,
6. Upis u vojnu knjižicu treba smatrati dokaznim sredstvom,
7. Vratiti pravo na ličnu invalidninu ranijim korisnicima koje su to pravo izgubili zbog toga što su napustili teritoriju Republike Srbije,
8. Kada se prizna svojstvo vojnog invalida da se automatski priznaju i druga pripadajuća prava, bez ponovnog podnošenja zahteva,
9. Priznati svojstvo mirnodopskog vojnog invalida i licu na profesionalnoj vojnoj službi, pripadniku MUP-a i BIA,
10. Licima koja su stradala kao diplomatski, odnosno konzularni predstavnici i u jedinicama OUN da se prizna svojstvo ratnog vojnog invalida (umesto mirnodopskog vojnog invalida ili civilnog invalida rata),
11. Da se uvede dodatak za negu do 11. stepena,
12. Da vojni invalid može da zaposli nekog od članova uže porodice da mu pruža negu i pomoć,
13. Da ortopedski dodatak ima 11 stepeni, i da se poveća njegov iznos,
14. Da se izvrši revizija rešenja priznatih svojstava ratnih vojnih invalida kako bi se iz boračko-invalidske zaštite isključili lažni vojni invalidi, dok drugi smatraju da je to nezakonito.
b) Pravo ratnog vojnog invalida u slučaju nezaposlenosti
1. Povećanje iznosa naknade za vreme nezaposlenosti,
2. Da se smanji broj uslova za priznanje prava za slučaj nezaposlenosti,
3. Invalidski dodatak za nezaposlene ratne vojne invalide treba da bude u istom iznosu za sve ratne vojne invalide,
4. Da ratni vojni invalidi koji su ostvarivali pravo na invalidski dodatak za vreme nezaposlenosti nakon čega se zaposle pa ostanu bez posla mogu ponovo da ostvare pravo na invalidski dodatak za vreme nezaposlenosti.
v) Pravo vojnog invalida na mesečno novčano primanje
1. Da se smanje godine kada se korisnici smatraju nesposobnim za privređivanje radi ostvarivanja prava na mesečno novčano primanje,
2. Kod priznanja prava na mesečno novčano primanje i porodični dodatak potrebno je da se prihodi koji su manji od 3% ne računaju kao prihodi domaćinstva,
3. Korisnici mesečnog novčanog primanja i porodičnog dodatka kod kojih se na uverenju RGZ nalaze kuća i okućnica bez poljoprivrednog zemljišta treba da imaju nižu osnovicu za priznanje prava, predvideti umanjenje prihoda zbog navršenih 70-80 godina života i najniže penzije.
g) Penzijsko osiguranje vojnog invalida
1. Da se uplaćuje penzijski staž za vreme primanja naknade za vreme nezaposlenosti,
2. Da se vojnim invalidima koji imaju više dece dodeli nacionalna penzija,
3. Da ratni vojni invalidi u penziji primaju isti iznos kao ratni vojni invalidi koji su nezaposleni ili zaposleni,
4. Da vojni invalidi imaju pravo na penziju sa 15 godina staža - bez obzira na navršene godine života,
5. Da se ratni vojni invalidi od I do IV grupe odmah proglase nesposobnim za rad i da dobiju invalidsku penziju u iznosu sadašnje naknade za vreme nezaposlenosti (prosečna neto zarada u Republici Srbiji),
6. Da se pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida koji je ostvario pravo na penziju propiše i za ratne vojne invalide V do H grupe,
7. Da ratni vojni invalid koji je primao naknadu za vreme dok se nalazi u radnom odnosu (borački dodatak odnosno invalidski dodatak ratnog vojnog invalida koji je u radnom odnosu) nakon odlaska u penziju ima pravo na isplatu razlike penzije do 75% prosečne neto zarade.
d) Ostala prava vojnog invalida
1. Da se propiše pravo na dodatak za decu, koje je propisano važećim republičkim zakonom,
2. Da se propiše pravo na naknadu za ishranu i smeštaj, koje je propisano važećim republičkim zakonom,
3. Da se propiše pravo na profesionalnu rehabilitaciju i novčanu naknadu za vreme profesionalne rehabilitacije, koje je propisano važećim saveznim zakonom,
4. Da vojnim invalidima posao obezbedi država i da imaju prvenstvo pri zapošljavanju u državnim organima, lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima,
5. Vojni invalidi treba da ostvaruju pravo na sva ortopedska pomagala preko boračko invalidske zaštite, a ne kao obični invalidi preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje,
6. Prijem vojnih invalida u zdravstvenoj ustanovi pre ostalih pacijenata, bez zakazivanja (osim hitnih slučajeva),
7. Da se plaćaju putni troškovi za odlazak na banjsko-klimatski oporavak vojnim invalidima i njihovim pratiocima,
8. Da se pravo na besplatnu i povlašćenu vožnju priznaje od prvog dana narednog meseca po podnetom zahtevu,
9. Jasno obeleženo mesto za sedenje za ratnog vojnog invalida u javnom prevozu,
10. Da se vojni invalidi ne javljaju Službi boračko invalidske zaštite na svakih šest meseci kako bi potvrdili da su živi,
11. Da vojni invalidi od I do IV grupe imaju pravo na naknadu za prilagođavanje sopstvenog putničkog motornog vozila, po izvršenom prilagođavanju,
12. Dan ratnih vojnih invalida bude 19. novembar - kada je Mihajlo Obrenović 1863. godine doneo prvi Zakon o ratnim vojnim invalidima.
IV PRAVA KORISNIKA PORODIČNE INVALIDNINE
1. Da se članovima porodice prizna pravo na porodičnu invalidninu nakon smrti vojnog invalida VIII grupe, ili bez obzira na grupu invaliditeta koja mu je bila priznata,
2. Da se povećaju mesečni iznosi: porodične invalidnine, dodatka za roditelja palog borca, uvećane porodične invalidnine, dodatka za negu,
3. Da pravo na porodičnu invalidninu po palom borcu mogu da ostvare i brat i sestra palog borca,
4. Da pravo na porodičnu invalidninu po palom borcu može da ostvari i vanbračni supružnik (bez obzira na to da li je imao dece sa palim borcem),
5. Priznati pravo na porodičnu invalidninu i razvedenom supružniku (ako ima zajedničko dete sa palim borcem pod uslovom da je dete rođeno u braku, ako nije zasnovao radni odnos, nije zasnivao bračnu zajednicu nakon razvoda i ako je vršio ili vrši roditeljsko pravo prema detetu),
6. Da pravo na porodičnu invalidninu imaju i deca koja se ne školuju umesto do 15 godine života do 18 godine života,
7. Propisati pravo na banjsko-klimatski oporavak za članove porodice palih boraca,
8. Da članovi porodice palog borca imaju prioritet pri zapošljavanju u državnim organima, jedinicama lokalne samouprave i javnim preduzećima,
9. Besplatno lečenje na VMA i vojnomedicinskim centrima,
10. Prijem pre ostalih pacijenata bez zakazivanja (osim hitnih slučajeva),
11. Da korisnik porodične invalidnine po palom borcu ima pravo na naknadu troškova prevoza do mesta sahrane,
12. Naknada troškova sahrane i ekshumacije poginulog borca,
13. Vratiti pravo na porodičnu invalidninu ranijim korisnicima koje su to pravo izgubili zbog toga što su napustili teritoriju Republike Srbije.
V PRAVA CIVILNOG INVALIDA RATA,
ČLANOVA PORODICE CIVILNOG INVALIDA RATA I CIVILNE ŽRTVE RATA
a) Prava civilnog invalida rata
1. Da se civilni invalidi rata izjednače u pravima sa vojnim invalidima,
2. Pravo na medicinsko-tehnička pomagala kao vojni invalidi,
3. Pravo na povlašćenu vožnju kao vojnim invalidima,
4. Pravo na banjsko-klimatski oporavak,
5. Prijem bez zakazivanja u zdravstvene ustanove pre ostalih pacijenata (osim hitnih slučajeva),
6. Pravo na rešavanje stambenog pitanja,
7. Pravo civilnog invalida rata na putničko motorno vozilo,
8. Da se propiše deset grupa invaliditeta, kao kod vojnih invalida,
9. Da se prizna svojstvo civilnog invalida rata sa 20% oštećenja po osnovu rane, povrede ili ozlede, a sa 60% oštećenja po osnovu bolesti,
10. Da se prizna svojstvo civilnog invalida rata i licima koja su obolela od kancera,
11. Da se svojstvo civilnih invalida rata prizna i civilnim invalidima rata iz bivših država SFRJ,
12. Da se vrati svojstvo civilnog invalida rata licima koja su to svojstvo izgubila,
13. Da civilni invalid rata koji je invaliditet stekao dok je izvršavao svoju radnu obavezu za vreme rata ima ista prava kao ratni vojni invalid,
14. Da izjava dva svedoka može biti dokaz za priznanje svojstva civilnog invalida rata ili civilne žrtve rata,
15. Priznati svojstvo civilnog invalida rata žrtvama seksualnog nasilja, torture i nečovečnog ponašanja (PTSP),
16. Da se svojstvo civilnog invalida rata može ostvariti po osnovu: povrede prava na fizički i psihički integritet, dostojanstvo, slobodu, sigurnost, slobodu kretanja u toku oružanih sukoba ili u vezi sa oružanim sukobima, ubistva, mučenja, ponižavajućeg ponašanja, seksualnog nasilja, prinudne mobilizacije, prinudnog rada,
17. Doneti poseban zakon o pravima žrtava seksualnog nasilja ili njihova prava regulisati ovim zakonom.
b) Prava članova porodice civilnog invalida rata i civilne žrtve rata
1. Da se propiše pravo na porodičnu invalidninu za sve članove porodice umrlih civilnih invalida rata i civilnih žrtava rata,
2. Da član porodice civilnog lica koje je nestalo ne mora da ga proglašava za umrlog u vanparničnom postupku da bi ostvarili pravo po osnovu civilne žrtve rata,
3. U članove porodice civilne žrtve rata treba uvrstiti: brata, sestru, dedu i babu,
4. Pravo člana porodice civilne žrtve rata na porodični dodatak,
5. Pravo na jednokratnu pomoć u slučaju smrti civilnog invalida rata.
VI UDRUŽENjA
1. Da se reguliše status udruženja (koje udruženje stiče status reprezentativnog udruženja, koliko članova mora da ima, da se uklone udruženja tzv. "fantomska", koja nemaju članove),
2. Da se formiraju najviše tri udruženja,
3. Da se poštovaoci udruženja ne računaju u broj članova udruženja koji su potrebni za njegovu reprezentativnost,
4. Da se utvrđuje reprezentativnost udruženja na način kao kod sindikata zaposlenih,
5. Ne dozvoliti centralizaciju udruženja,
6. Protiv favorizovanja SUBNOR-a.
Izvor: Vebsajt Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, 20.09.2019.Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija