ZAKON O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU: Propis će početi da se primenjuje od 1. januara 2016. godine

Prosečno trajanje postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu je pet godina i dva meseca, što znači da i ovaj sud, kome građani podnose predstavke zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ne radi u razumnom roku, rekao je na savetovanju pravnika na Zlatiboru, Drago Radulović, profesor Pravnog fakulteta u Podgorici.

Ministar pravde, Nikola Selaković, istakao je da je spora pravda negacija pravde, kao i da je sud u Strazburu 2014. godine dosudio građanima Srbije oko 500 miliona dinara na ime naknade materijalne štete zbog povređenih prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Do sredine septembra 2015. godine iznos je već dostigao oko 350 miliona dinara, ali je ministar dodao da je u 2015. godine, i na osnovu odluka Ustavnog suda Srbije, građanima isplaćeno oko 250 miliona dinara. On je ocenio da će do kraja 2015. godine ukupna suma dostići oko 800 miliona dinara.

Sudovi u Srbiji i dalje su zatrpani predmetima, starim i novim. Iako se već godinu dana u našem pravosuđu primenjuje "Program rešavanja starih predmeta", sudovi ne mogu tako lako da se oslobode starih predmeta. Od 2014. godine građani se na sporost sudija mogu žaliti i redovnim sudovima, a ne samo Ustavnom sudu, ali naše pravosuđe još nema podatke koliko je takvih žalbi podneto, a koliko usvojeno. Poznato je samo da se i u tim postupcima ne poštuju rokovi i da su sudovi pretrpani žalbama građana, pa ne stižu da ih rešavaju pored svih redovnih poslova.

Očekuje se da će red uvesti Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ("Sl. glasnik RS", br. 40/2015), koji je usvojen u maju 2015. godine, a čija će primena početi od 1. januara 2016. godine. Građanima bi do tada trebalo precizno objasniti u kojim slučajevima imaju pravo da podnesu žalbu, kada i kome da se žale – da li redovnim sudovima ili Ustavnom sudu Srbije. Jer, veliki broj žalbi se i sada odbacuje zato što nisu poslate na pravu adresu ili u pravo vreme.

Ustavni sud Srbije je prošle godine primio 25.097 ustavnih žalbi, a rešio 2.671. Od toga je usvojio 2.253 ustavne žalbe, a odbio 418. Broj podnetih ustavnih žalbi je rapidno rastao od 2008. godine, kada je Ustavnom sudu podneto samo 1.927 ustavnih žalbi. To se objašnjava usporenim radom sudova u vreme "velike reforme" 2010. godine, kada je promenjena mreža sudova i izvršen reizbor sudija, pa su mnogi sudski predmeti promenili i zgrade i brojeve i sudska veća.

Suđenja su i do tada bila spora, ali je 2010. godine pravosuđe kolabiralo. Od tada do danas, broj ustavnih žalbi je utrostručen. Tada su se u Ustavnom sudu našli i podaci o rekordno dugim sudskim procesima u Srbiji: najduža parnica trajala je 33 godine, najduži izvršni postupak 17 godina, najduži krivični postupak 16 godina, najduži upravni spor (za ostvarenje jednog prava na invalidsku penziju) 12 godina, a najduži radni spor osam godina.

Građani se često žale Ustavnom sudu samo zato što im je to "još jedna stepenica" do Strazbura. Pravilo je, naime, da se građanin ne može obratiti Evropskom sudu za ljudska prava dok ne iscrpi sva pravna sredstva pred domaćim sudovima. Zato je "mali Strazbur" interni naziv za Ustavni sud Srbije. Kada ovaj sud odbije žalbu, onda građanin može da se sudi "do Strazbura". Međutim, šta će taj sud da odluči i za koje vreme, postaje takođe neizvesno ako se zna da i tamo postupak može da traje veoma dugo.

Zato se problem sporosti i pretrpanosti mora rešavati od samog početka, a to znači u osnovnim i višim sudovima, gde suđenja počinju. Pravila parničnog i krivičnog postupka moraju biti takva da spreče da novi predmeti zbog dužine postupka zastare, a da se stari ubrzano rešavaju. Kada je Vrhovni kasacioni sud 2014. godine predstavio "Program rešavanja starih predmeta", saopšteno je da je čak 190.000 predmeta u osnovnim sudovima starije od 10 godina, a da je 17.000 krivičnih predmeta starije od dve godine.

Svuda u svetu se smatra da je upravo dve godine razuman rok za okončanje jednog suđenja, iako je sud u Strazburu odbio da nametne bilo kakve vremenske okvire u vezi sa dužinom trajanja sudskih postupaka. Ni u jednom pisanom dokumentu nije precizno navedeno koji je to rok koji se smatra razumnim, ali je opšte prihvaćeno mišljenje da je predmet stariji od dve godine – stari sudski predmet.