NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2023. GODINU: Rebalans budžeta u septembru u Narodnoj skupštini

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će se u septembru pred poslanicima naći rebalans ovogodišnjeg budžeta, ističući da je “budžet u dobrom stanju” i da je za sedam meseci ove godine zabeležen značajno veći priliv u republičku kasu.

U prvim reakcijama na tu informaciju, ekonomisti Mihailo Gajić i Saša Đogović ocenjuju da iza većih priliva u budžet stoji – visoka inflacija, te da je bilo za očekivati da će budžet “na popravku” s obzirom na nivo ovogodišnjeg rasta cena, ali i mera koje je Vlada Srbije usvojila u junu.

“Helikoptersko bacanje novca” nastavilo se i u ovoj godini, smatra Đogović, koji ocenjuje da je fiskalna politika u koliziji sa restriktivnom monetarnom politikom Narodne banke Srbije, a da je popunjenija budžetska kasa rezultat visoke inflacije u prethodnom delu godine.

“Rebalans je zato bio očekivan, ali i iznuđen povlačenjem populističkih poteza, poput usvajanja mera finansijske pomoći za decu, većih subvencija za poljoprivrednike, kao i iznenadne odluke o povećanju penzija i plata u delu javnog sektora”, kaže Đogović.

Država bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da poradi na smanjenju inflatornih tokova, uključujući i analizu politike marži, kako bi se na taj način uticalo na povećanje kupovne moći stanovništva.

“Populističke mere ‘bacanja’ novca na kratak rok mogu da znače građanima, ali će sve dobijeno inflacija sigurno ‘pojesti’ ukoliko fiskalna i monetarna politika nisu sinhronizovane”, kaže Đogović.

Mali je, inače, izjavio da “država ima više novca, zaradili smo ga”, kao i da će ulagati u životni standard građana, a kao primer povećanog priliva u budžet naveo je to da je prihod od PDV-a za sedam meseci bio veći za milijardu evra od očekivanog.

“Redovni rebalansi kojima svedočimo govore o kvalitetu makroekonomskih projekcija, ali i o tome da se naša privreda nalazi u ranjivoj poziciji, pa nije moguće sve predvideti. U ‘normalnim’ situacijama rebalans se radi krajem godine, kada je jasno kretanje prihoda i rashoda, dok je u ovom slučaju očigledno da su neke projekcije omašile. Inflacija je, recimo, računata na 11 odsto kada je ovogodišnji budžet usvojen, a kako je svakog meseca od januara do jula bila viša, otuda i višak prihoda u republičkoj kasi”, rekao je Gajić.

Ministar finansija najavio je da će deo novca u rebalansu država iskoristiti za pomoć poljoprivrednicima, kao i za povećanje plata i penzija, za “ulaganje u životni standard građana”, kao i infrastrukturne projekte.

“Takva potrošnja je politički popularna, pa je jasno zašto se političari odlučuju da ‘gase požare’ koji se jave, kao u poljoprivredi trenutno. Kada je reč o javnoj infrastrukturi, ulaganja su potrebna jer postoji dugogodišnja podinvestiranost, ali je tu važno pitanje koje projekte finansiramo i po kojoj ceni, da li se izvođači biraju na tenderima i kakav je kvalitet radova”, kaže Gajić.

Đogović smatra da bi bilo dobro kada bi se u rebalansu našle produktivne investicije – u navodnjavanje kada je reč o poljoprivredi, kao i za “ozelenjavanje” energetskog sistema” i generalno u rešavanje problema ekoloških “crnih rupa”.

Podsetimo da je Vlada “popravljala” i budžet za 2022. godinu, čiji je rebalans Skupština usvojila početkom novembra. Ministar Mali tada je izjavio da je priliv u budžet bio viši od planiranog za 190 milijardi dinara “ali ne zbog inflacije već zbog rasta poreskih prihoda”.

Izvor: Vebsajt Biznis, Milica Rilak, 23.08.2023.
Naslov: Redakcija