ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Uslov za dobijanje naknade za tuđu negu i pomoć nije ni visina primanja niti dijagnoza, već procena opšteg zdravstvenog stanja korisnika, koju daje medicinska komisija
Trenutno se na spisku onih koji primaju naknadu za tuđu negu i pomoć od 19.158 dinara mesečno nalazi oko 74.000 imena. Uglavnom bez novca ostaju oni čije zdravstveno stanje ne traži tuđu negu i pomoć, pa samim tim nemaju pravo ni prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019 i 62/2021).
Uslov za dobijanje ove prinadležnosti ne zavisi ni od visine primanja niti od određene dijagnoze, već od opšteg zdravstvenog stanja korisnika, odnosno od procene medicinske komisije.
- Pomoć se usklađuje na isti način kao i penzije. Može da se isplaćuje preko tekućeg, na račun ovlašćene osobe ili ustanove gde boravi osoba kojoj je pomoć potrebna - objašnjavaju u Fondu PIO.
- Pravo na nadoknadu imaju svi korisnici penzija i osiguranici kojima je zbog prirode bolesti ili povrede potrebna nega za osnovne životne potrebe.
Zakon prepoznaje slepe, dementne, one koji ne mogu sami da se obuku, hrane, vode računa o ličnoj higijeni ili da se kreću u sopstvenom stanu bez tuđe pomoći, kao i osobe koje su na dijalizi. Ponekad, međutim, u praksi, sve izgleda malo drugačije.
Dementnim osobama, primera radi, pravo se ne odobrava ukoliko bolest nije napredovala. Takođe, ako je osoba sa ovom dijagnozom pokretna, mala je verovatnoća da će dobiti pravo na naknadu, što je potpuno nelogično jer je njima najčešće potreban celodnevni nadzor, jer se neretko dešava da odlutaju.
- Pravo na naknadu zavisi samo od opšteg zdravstvenog stanja osiguranika, odnosno njegove funkcionalnosti. Važno je reći da se posle podnošenja zahteva osoba šalje na medicinsko veštačenje, na osnovu koga se odobrava ili ne odobrava tuđa nega i pomoć - naglašavaju u PIO.
U pojedinim slučajevima se naknada odobrava trajno, dok se kod zdravstvenih stanja, koja se posle lečenja i rehabilitacije mogu popraviti, nakon godinu dana proverava da li je još uvek potrebna. Na osnovu toga, naknada za tuđu negu i pomoć se ukida ili produžava.
Odskora se zahtevi ne odbijaju ukoliko podnosilac nije penzioner čime se ispravljaju propusti u radu organa uprave, a po preporuci zaštitnika građana. Ubuduće će centri za socijalni rad odlučivati o pravu u slučaju da podnosilac zahteva ima godine života za odlazak u starosnu penziju i najmanje 15 godina staža osiguranja, ali pravo na penziju ne može da ostvari zbog neuplaćenih doprinosa ili iz bilo kog drugog razloga. Sada će se odluka donositi na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011).
Lekarske komisije na kraju odlučuju da li će novac leći na račun. Često se tuđa nega i pomoć ne dobija posle prvog zahteva, pa je važno biti uporan.
Svako ko nije zadovoljan odlukom, može da podnese žalbu drugostepenom organu veštačenja ili novi zahtev ako je došlo do promene zdravstvenog stanja.
Postupak za ostvarivanje prava na tuđu negu i pomoć je vrlo jednostavan. Popunjeni zahtev se, uz medicinsku dokumentaciju, predaje filijali Fonda PIO gde korisnik ima prebivalište, a sve dodatne informacije se mogu naći i na sajtu Fonda PIO.
Izvor: Novosti, J.Ž.S., 23.08.2021.Naslov: Redakcija