NOVI ZAKON O FLEKSIBILNIM OBLICIMA RADA: Stupanje na snagu je najavljeno za 1. januar 2022. godine, a radna grupa za njegovu izradu još uvek nije ni formirana

Status radnika na internetu trebalo bi da bude uređen novim Zakonom o fleksibilnim oblicima rada, čije stupanje na snagu je najavljeno za 1. januar 2022. godine. Međutim, radna grupa za izradu predloga zakona još uvek nije ni formirana, a o početku njenog rada nisu obavešteni ni oni koji su, nakon protesta frilensera, pozvani da u procesu učestvuju.

Predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar potvrdio je za Novu ekonomiju da radna grupa još uvek nije ni formirana, kao i da dodatna uputstva nisu dobili ni ostali koji su pozvani da učestvuju.

Ministarstvo rada pozvalo je početkom marta, između ostalog, i Udruženje radnika na internetu (URI) u radnu grupu za izradu novog zakona koji bi defnisao način rada frilensera.

Pored toga što radna grupa nije formirana, Pogačar navodi da su problem i mnoga nerešena pitanja koja se tiču samog zakona, sprovođenja izmena zakona o porezu na dohodak građana i novog zakona o frilenserima.

„Ima dosta stvari koje moraju da prođu kroz radnu grupu, a vreme ističe. Smatramo da treba da bude jasno da ukoliko Vlada Srbije i Ministarstvo rada ne budu poštovali dogovor koji je postignut da se ta radna grupa formira i da to zaista bude stavljeno u funkciju svih ljudi koji rade na internetu, mi ne vidimo razlog zašto bi poštovali bilo kakav dogovor“, rekao je on.

U međuvremenu, novi problem za veliki broj srpskih radnika na internetu predstavlja to što je Kina uredbom ograničila pružanje dopunskih časova engleskog jezika, koji je za hiljade frilensera u Srbiji bio glavni izvor prihoda.

Frilenseri u Srbiji u proseku izdržavaju jednu ili više osoba, 94 odsto njih nema pravosnažne ugovore s poslodavcima.

„Barem ja gde radim, više stotina predavača engleskog jezika je u velikim problemima, pitanje je da li će raditi mesec, dva, tri, ili narednih koliko. Postoji izvesna verovatnoća da će se (sve) zatvoriti“, kazao je Pogačar i dodao da će za ljude koji ostanu bez posla biti problem da nađu novo zaposlenje i da se prekvalifikuju.

On smatra da bi jedini razuman predlog bio da Poreska uprava Srbije ne potražuje dugove od ljudi koji su izgubili posao i nisu se snašli.

Spor oko oporezivanja radnika na internetu počeo je u oktobru prošle godine kada su službenici Poreske uprave krenuli u kontrolu i doneli rešenja sa, kako su frilenseri tvrdili, astronomskim poreskim dugom za poslednjih pet godina, a od 2015. godine.

Nakon pregovora sa Vladom Srbije postignut je dogovor da neoporezivi deo mesečnih prihoda iznosi 570 evra, što je oko 67.000 dinara, da se normirani, neoporezivi troškovi podignu sa 43 odsto na 50 odsto i da se na ostatak prihoda primenjuje ukupna poreska stopa od oko 56 odsto.

Izvor: Biznis, 24.08.2021.
Naslov: Redakcija