PRIPREMA SE ZAKON O DRŽAVNIM OBVEZNICAMA KOJE ĆE ZAMENITI NATURALNU RESTITUCIJU: Obeštećenje građana kojima je posle Drugog svetskog rata oduzeta imovina moglo bi početi naredne godine, i to preko obveznica čiji je rok dospeća 12 godina, a godišnja kamata dva odsto - maksimalan iznos koji se može dobiti je 500.000 evra, bez obzira na tržišnu vrednost imovine
Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić kaže da se restitucija privodi kraju, a država najavljuje donošenje zakona o državnim obveznicama, koje će zameniti naturalnu restituciju ili supstitucije. To znači da bivši vlasnici ili njihovi potomci neće dobiti imovinu koja im je oduzeta, već će biti obeštećeni državnim obveznicama.
Ukoliko se obistini njegova najava, obeštećenje građana kojima je posle Drugog svetskog rata oduzeta imovina moglo bi početi naredne godine, i to preko obveznica čiji je rok dospeća 12 godina, a godišnja kamata dva odsto.
Maksimalan iznos koji bivši vlasnik može dobiti je 500.000 evra, bez obzira na tržišnu vrednost imovine.
Obeštećenje bi trebalo da dobiju oni vlasnici ili naslednici oduzete imovine koja nije mogla biti vraćena u naturi. Agencija za restituciju upravo utvrđuje koja imovina ne može da se vrati u naturi, a Poreska uprava procenjuje vrednost u skladu s kriterijumima prenosa apsolutnih prava, pri čemu je ta vrednost veća od tržišne. Sve u svemu, Vlada Srbije treba da utvrdi koeficijente na osnovu kojih će se izračunavati visina obeštećenja, s tim što je zakonom već predviđeno da za nju iz buyeta može maksimalno biti izdvojeno dve milijarde evra jer su nam tolike ekonomske mogućnosti.
Vraćanje oduzete imovine u naturi nijednog trenutka nije bilo sporno, i tu je Agencija za restituciju veliki deo posla već odradila. Međutim, vraćanje poljoprivrednog zemljišta u naturi nije pri kraju, mada i tu ima značajnih rezultata. Sekulić ističe da je vraćeno gotovo 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, što je mali procenat u odnosu na podnete zahteve. Razlog za to je, kako objašnjava, usporavanje, odnosno opstrukcija, pre svega Ministarstva poljoprivrede, i otpor lokalnih moćnika vraćanju tog zemljišta.
Prethodni podaci pokazuju da naslednici ili stari vlasnici potražuju 92.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a do sada je vraćeno manje od petine. Prošle godine Agencija za restituciju uradila je izmene i dopune zakonskog propisa o vraćanju imovine upravo zato da bi se ubrzala i olakšala restitucija poljoprivrednog zemljišta, tvrdeći da bi se po novim pravilima ceo proces mogao završiti za četiri ili pet godina, a ukoliko izmene ne budu usvojene, vraćanje njiva trajaće barem dvostruko duže, a neke neće ni biti vraćene već će naslednici dobiti obeštećenje.
Suština predloženih izmena je da dopuštaju da Vlada Srbije, u saradnji s Agencijom za restituciju, određuje koje će parcele biti vraćene. To bi omogućilo da, ukoliko u jednoj katastarskoj opštini nema dovoljno obradivih površina koje se potražuju, vlasnicima ili naslednicima može da bude ponuđeno odgovarajuće zemljište u susednoj katastarskoj opštini ili na nekoj drugoj lokaciji na teritoriji okruga. No, da bi se ta nova pravila mogla sprovesti, moraju biti raščišćeni vlasnički odnosi, što bi i državi omogućilo da efikasnije upravlja obradivim površinama.
Izvor: Dnevnik, N1, 23.08.2017.Naslov: Redakcija