Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

UREDBA O KRITERIJUMIMA ZA UTVRĐIVANJE POVRŠINE POLJOPRIVREDNOG I ŠUMSKOG ZEMLJIŠTA U POSTUPKU VRAĆANJA ODUZETE IMOVINE: Propisano da se poljoprivredno ili šumsko zemljište, oduzeto komasacijom, koje ne može biti vraćeno u jednoj opštini dodeljuje u susednoj


Uredba o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine ("Sl. glasnik RS", br. 29/2018 - dalje: Uredba), koju je u aprilu donela Vlada Republike Srbija, bliže je odredila kriterijume za vraćanje poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta, u javnoj svojini Srbije na području katastarskih opština u kojima je nakon oduzimanja sproveden postupak komasacije, odnosno arondacije, kao i kriterijume za utvrđivanje površine poljoprivrednog zemljišta koje se ne vraća u postupku vraćanja oduzete imovine.

Definisan je pojam komasacione mase, i to tako da on podrazumeva komasirano poljoprivredno, odnosno šumsko zemljište, na području opštine na kojoj se oduzeto nalazilo ili komasirano područje susedne jedinice lokalne samouprave. Drugim rečima, propisano je da se poljoprivredno ili šumsko zemljište oduzeto komasacijom posle Drugog svetskog rata koje ne može biti vraćeno u jednoj opštini dodeljuje u susednoj.

Iako se na taj propis dugo čekalo, s obzirom na to da je Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US) ostao nedorečen upravo u delu komasacije, prethodnih dana čule su se najave da će se ocena njegove ustavnosti tražiti na Ustavnom sudu jer grupa pravnih naslednika starih vlasnika poljoprivrednog zemljišta smatra da je ona unela pometnju u pravičnu naknadu. Naime, tvrde da je upravo ta Uredba učinila kvalitetno zemljište nedostupnim za vraćanje pa naslednicima ostaju samo livade, pašnjaci i trščaci.

Na problem vraćanja oduzetih poljoprivrednih njiva komasacijom prvi su ukazali Zrenjaninci, koji kao naslednici čekaju od 2012. godine da im one budu vraćene. Tvrde da je pre Uredbe bilo urađeno veštačenje, a njima ponuđene parcele za vraćanje koje su se "uklapale" s njihovim zahtevima, ali da im je posle rečeno da upravo te njive ne mogu dobiti, već su im ponudili zemljište trećerazrednog kvaliteta.

Ivan Erski iz Zrenjanina, pravni naslednik vlasnika kom je komasacijom oduzeto 12,5 hektara njiva prve i druge klase, smatra da se Zakon o vraćanju oduzete imovine ne može primenjivati selektivno, podsećajući na to da su neki već dobili obeštećenje onako kako su tražili, a sada oni treba da se zadovolje onim što je ostalo. Po njegovom mišljenju, obrazloženje Ministarstva poljoprivrede da bivši vlasnici i njihovi naslednici neće moći sami da biraju koje parcele hoće jer država ima svoje interese i sama odlučuje o tome na kojem prostoru se zemljište može vratiti, ne može se prihvatiti, tim pre što je do sada činjeno drugačije.

Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić kaže da se to udruženje zalaže za naturalni povraćaj oduzete imovine jer smatra da je to jedino pravično, a ujedno i najbolje rešenje, ali da smatra da pravni naslednici koji najavljuju da će tražiti ustavni osnov za Uredbu o vraćanju poljoprivrednog i šumskog zemljišta, gube iz vida da je reč o komasaciji i da se ona vraća na drugačiji način.

Ne želimo da sporimo pravo starim vlasnicima ili pravnim naslednicima da se bore za svoja prava u vezi s oduzetom imovinom, ali mora se znati da je reč o poljoprivrednom zemljištu koje je bilo predmet komasacije – objašnjava Antić. – Kad je reč o komasaciji, nema mogućnosti da neko bira koju će njivu uzeti nazad, a koju neće. Naslednicima se nude njive koje nisu ničim opterećene i koje odmah mogu dobiti, a ne one koje bi oni hteli i na koje su se nameračili.

On dodaje da, kada u nekoj opštini nema dovoljno njiva ili drugog zemljišta koje je predmet potraživanja u postupku restitucije, stari vlasnici ili naslednici mogu dobiti parcele i u susednoj lokalnoj samoupravi, ali samo one koje su od Uprave za poljoprivredno zemljište namenjene vraćanju u postupku komasacije.

Drugim rečima, oni kojima su oduzete kvalitetne njive, a sada im ne mogu biti vraćene jer nisu dostupne, mogu dobiti poljoprivredno zemljište lošijeg kvaliteta, ali u znatno većoj kvadraturi ako je reč o pašnjacima, livadama... – navodi Antić.

Kako je ukazala direktorka Agencije za restituciju – područne jedinice Novi Sad Jasna Selaković, donošenje pomenute Uredbe treba da u velikoj meri olakša i ubrza postupak restitucije kada je reč o vraćanju zemljišta u komasiranom području. Agenciji za restituciju, navela je ona, podneto je oko 8.600 zahteva za vraćanje oduzete imovine kojima se potražuje poljoprivredno zemljište koje je bilo predmet komasacije.

Problem zaista postoji ukoliko se starim vlasnicima ili pravnim naslednicima vraća zemljište lošijeg kvaliteta u istoj kvadraturi sa njivama prvog i drugog reda. Međutim, kada oni za dobro zemljište dobijaju manje dobro ali u znatno većoj kvadraturi, onda tu problema ne bi trebalo da bude – zaključuje Antić.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 21.07.2018.
Naslov: Redakcija