Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PLAĆANJE KARTICAMA U INOSTRANSTVU: Pre polaska na put klijenti bi trebalo da provere u matičnoj banci da li uopšte postoji mogućnost da koriste karticu u drugim državama, odnosno da li je njihova kartica aktivirana za te namene


Podizanje novca sa bankomata u inostranstvu banke naplaćuju skupo – od tri do pet odsto iznosa koji se podiže. To je ujedno i najskuplja transakcija koju građani plaćaju ako koriste plastični novac van zemlje.

Najčešća nedoumica je koliko nas košta korišćenje debitne kartice za kojom posegnemo u supermarketu, benzinskoj pumpi ili restoranu.

Finansijski stručnjaci tvrde da će u ovom slučaju građani imati izdatak kao kada bi evre, na primer, kupili po najvišem kursu banke, a ne u menjačnici – što većina čini.

I ništa više od toga, tvrde bankari. Često u medijima pominju takozvane trgovačke provizije koje se naplaćuju prilikom svakog plaćanja karticom. Te naknade najčešće, u iznosu od jedan odsto vrednosti računa, plaćaju banke ili kartičari (poput Masterkarda), a ne potrošači.

Bankari objašnjavaju da će transakcije u evrozoni najčešće biti obračunate po kupovnom kursu banke. Zato je jednostavno izračunati da li je isplativije da na odmor krenete sa kešom ili sa karticom. Recimo, prosečna razlika između kupovnog kursa u banci i menjačnicama u Srbiji je dva dinara. Tako će u slučaju da nameravate da kupite 500 evra ta razlika biti 1.000 dinara.

Dušan Uzelac, direktor portala "Kamatica" napominje da je važno znati da će, ukoliko se neki račun plaća u zemlji u kojoj se koristi neka treća valuta, banka izvršiti duplu konverziju. Na primer, ako se roba i usluge plaćaju u američkim dolarima, a vlasnik kartice ima devizni račun u evrima, banka će prvo izvršiti konverziju američkih dolara u dinare, a potom iz dinara u evre.

Podizanje novca sa bankomata je potpuno druga priča jer su provizije u tom slučaju visoke. Malobrojne su banke u inostranstvu koje u tom slučaju ne naplaćuju provizije i koje imaju takve ugovore sa bankama u Srbiji, pa čak iako banke pripadaju istoj grupaciji. Za debitne kartice provizije se kreću od jedan do dva odsto u zavisnosti od banke, a sa kreditnim karticama i do 3,5 odsto. Međutim, daleko je neisplativije dizati manje sume na bankomatima budući da banke uz procentualni, naplaćuju i fiksni iznos koji se kreće od dva do četiri evra bez obzira koliko novca podigli. Tako recimo, ako podižete 10 evra na bankomatu, a provizija je jedan odsto plus tri evra fiksno, efektivno ćete platiti proviziju od više od 30 odsto.

Uzelac dodaje da uvek savetuje građane da pre polaska u inostranstvo provere u matičnoj banci da li uopšte postoji mogućnost da koriste karticu u drugim državama, odnosno da li je njihova kartica aktivirana za te namene. Iako veliki međunarodni kartičarski sistemi rade u celom svetu, korišćenje kartice sa svim mogućnostima i ograničenjima određuje banka koja nam je izdala karticu.

Još jedna od nedoumica jeste i da li postoje ograničenja, odnosno dnevni ili mesečni limiti potrošnje prilikom korišćenja kartice.

Ovo, kaže Uzelac, može da bude neprijatno iznenađenje jer rizikujete da vam plaćanje bude odbijeno zbog prekoračenja dnevnog limita.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelica Antelj, 21.07.2017.
Naslov: Redakcija