POTPISIVANJE UGOVORA SA INOSTRANIM PARTNEROM: Ugovorne strane iz naše zemlje od kompanija iz ekonomski razvijenih zemalja obično dobijaju predlog ugovora koji može sadržati nepovoljne klauzule, na primer klauzulu kojom prodavac u celini isključuje odgovornost za štetu iz ugovora, zadržava pravo na raskid ugovora i slično. Takve klauzule su neuobičajene i nepravične te ih ne treba prihvatati. Bitno je da ugovor sadrži jasno i nedvosmisleno formulisanje ugovornih klauzula koje obezbeđuju ravnopravan položaj ugovornih strana. Posebnu pažnju treba obratiti na raskidnu klauzulu, prelaz rizika odredbe o višoj sili i promenjenim okolnostima, bankarskoj garanciji, jemstvu
Srpski privrednici često ne posvećuju dovoljno pažnje detaljima ugovora koje sklapaju s partnerima iz inostranstva, kaže profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i arbitar u međunarodnim arbitražama dr Jelena Perović.
Ona ukazuje da se primenom odgovarajućih međunarodnih dokumenta na međunarodne ugovore u velikoj meri doprinosi razvoju međunarodne trgovine i ostvarenju pravne sigurnosti.
"Srpski privrednici često ne obraćaju dovoljno pažnje na klauzule ugovora koje zaključuju sa partnerima iz inostranstva, što za posledicu može imati gubitak spora i isplatu enormnih iznosa na ime naknade štete", rekla je ona.
Ona kaže da je bitno da ugovor sadrži jasno i nedvosmisleno formulisanje ugovornih klauzula koje obezbeđuju ravnopravan položaj ugovornih strana.
Posebnu pažnju, dodaje, treba obratiti na raskidnu klauzulu, prelaz rizika odredbe o višoj sili i promenjenim okolnostima, bankarskoj garanciji, jemstvu.
Prema njenim rečima, često se ne obraća pažnja i na pitanja poput izbora prava koje se primenjuje na ugovor i izbora foruma nadležnog za rešavanje eventualnog spora, koja su obuhvaćena takozvanim "šampanj klauzulama" ili "ponoćnim klauzulama" koje su tako nazvane jer se o njima najčešće raspravlja na kraju, kada su ugovorne strane već iscrpljene pregovorima i nestrpljive da "uz šampanjac" proslave zaključenje ugovora.
"Izbor merodavnog prava i nadležnosti za slučaj spora međutim može imati odlučujuću ulogu za uspeh u sporu iz međunarodnih ugovora", ističe Perovićeva, objašnjavajući da razlike između evropsko-kontinentalnog i anglosaksonskog prava mogu dovesti do različitog ishoda jednog istog spora u zavisnosti od toga koje se pravo u konkretnom slučaju primenjuje.
Kada je reč o rešavanju sporova, najčešće se ugovara arbitraža zbog njene prilagođenosti potrebama poslovnog prometa, kaže profesorka, koja je kao priznat međunarodni stručnjak nedavno govorila u Ujedinjenim nacijama, na 50. Generalnom zasedanju Komisije UN za međunarodno trgovinsko pravo (UNICENTRAL) po pozivu ove komisije.
Ona kaže da prema njenom iskustvu ugovorne strane iz naše zemlje od kompanija iz ekonomski razvijenih zemalja obično dobijaju predlog ugovora koji može sadržati nepovoljne klauzule, na primer klauzulu kojom prodavac u celini isključuje odgovornost za štetu iz ugovora, zadržava pravo na raskid ugovora i slično i dodaje da su takve klauzule neuobičajene i očigledno nepravične te da ih ne treba prihvatati.
Ipak naši poslovni ljudi često se uprkos tome rukovode logikom - valjda neće doći do spora, moramo prihvatiti da se strani partner ne naljuti i ne odustane, kaže ona i dodaje da je nasuprot tome sasvim legitimno pregovarati o uslovima ugovora, što se, napominje, u ozbiljnom poslovnom svetu i očekuje.
"Prihvatanjem svih predloga koje vam druga strana uputi, pa i onih koji su krajnje nepovoljni po vas, ne samo što ulazite u ugovorni rizik već i drugoj strani dajete signal da ste u podređenom položaju u tom ugovornom odnosu. Dakle pregovarajte, bez obzira koliko vam je ugovor potreban", kaže Perovićeva.
Ona privrednicima savetuje da kada se domaćoj firmi ponudi neki veliki posao iz inostranstva, angažuju stručnjake koji će im pomoći prilikom postizanja ugovora.
Pored toga treba znati da postoje model-ugovori, izrađeni od strane međunarodnih organizacija kao što su na primer Međunarodna privredna komora u Parizu ili Međunarodni trgovinski centar, koji su dostupni preko interneta, a sa kojima se ponuđeni konkretni ugovor može uporediti kako bi se uočili eventualni propusti, dodaje profesorka.
Perovićeva privrednicima savetuje i da se ne zaleću, da provere svaku klauzulu jer u ugovoru svaka reč može da bude bitna, a napominje i da su u Srbiji ugovori sa engleskog često prevođeni bukvalno bez prilagođavanja domaćem pravnom sistemu i terminologiji što nekada klauzule može lišiti smisla i učiniti neprimenljivim.
Kada je reč o srpskom zakonodavstvu i njegovoj usklađenosti sa svetom u ovom domenu ona kaže da je u UN imala čast i zadovoljstvo što je pred širokim auditorijumom mogla da istakne više srpskih zakona kao odličan primer međunarodnih standarda na nacionalnom nivou.
"Na prvom mestu to je naš Zakon o obligacionim odnosima, zatim Zakon o finansijskom lizingu, Zakon o arbitraži, Zakon o registrovanoj zalozi", rekla je ona.
"Kada je reč o primeni, praksa u našoj zemlji je pokazala da međunarodni dokumenti iz oblasti ugovornih odnosa u određenim slučajevima nisu bili primenjivani ili su nepravilno primenjivani, pre svega od strane sudova prvog stepena, ali to je pre izuzetak nego pravilo i potiče od neinformisanosti dela sudija", navela je ona.
Izvor: Vebsajt RTV, 23.07.2017.Naslov: Redakcija