UPRKOS BROJNIM ZAKONODAVNIM I PRAKTIČNIM MERAMA PREDUZETIM TOKOM PRETHODNIH GODINA TRGOVINA DECOM I DALJE JE U PORASTU NA ZAPADNOM BALKANU: Pandemija koronavirusa dodatno je povećala ranjivost dece, usled rastuće ekonomske nesigurnosti, nezaposlenosti i ograničenja kretanja
Ovo je naglašeno tokom prvog dana dvodnevne regionalne konferencije "Zajedničko preduzimanje mera tokom krize: Zaštita dece od trgovine i eksploatacije na Zapadnom Balkanu", organizovane u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope "Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022", koja je okupila više od 130 učesnika iz regiona i šire.
Deca na Zapadnom Balkanu žrtve su trgovine sa različitim ciljevima eksploatacije: seksualna eksploatacija, uključujući proizvodnju i distribuciju materijala seksualnog zlostavljanja dece, prinudni brak, prisilni rad, prisilno prosjačenje i prisilne kriminalne aktivnosti.
Petja Nestorova, izvršna sekretarka Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, podsetila je da Konvencija zahteva od država potpisnica da preduzmu posebne mere kada su u pitanju deca.
U svom uvodnom obraćanju, Samir Rizvo, zamenik ministra i državni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima i ilegalnih migracija u Ministarstvu sigurnosti Bosne i Hercegovine, podsetio je da se Zapadni Balkan suočava sa velikim bezbednosnim i humanitarnim izazovima, prouzrokovanih masovnim i mešovitim migracionim tokovima, unutar kojih je trgovina decom široko zastupljena.
Aleksandra Antoniadis, Generalni direktorat Evropske komisije za migracije i unutrašnje poslove (DG HOME), istakla je da je prevencija i suzbijanje trgovine decom jedan od važnih prioriteta Evropske komisije.
Ekaterina Dordonova, zamenica specijalnog predstavnika EU i šefa Delegacije EU u Bosni i Hercegovini rekla je da "Evropska unija čvrsto podržava borbu protiv trgovine ljudima, uključujući i decu, u BiH i celom regionu, kroz niz nacionalnih i regionalnih projekata".
Prema podacima iz najnovijih zvaničnih izveštaja Albanije, Bosne i Hercegovine, tzv. Kosova, Severne Makedonije i Srbije, većina identifikovane dece žrtava tokom 2020. godine bile su devojčice (18 u Srbiji, 24 u Bosni i Hercegovini, 6 u Severnoj Makedoniji), ali bilo je i dečaka koji su identifikovani kao žrtve (6 u Srbiji, 7 u Bosni i Hercegovini).
U Srbiji, slučajevi seksualne eksploatacije dece su u većini (37% u 2020. godini), dok je 21% dece iskorišćavano za radnu eksploataciju.
Izveštaji Grupe eksperata Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) ističu da je stvarni broj osoba, uključujući decu, koji su žrtve trgovine ljudima verovatno veći nego što zvanični podaci pokazuju. Stvarni obim pojave je teško izmeriti zbog nevidljive i skrivene prirode trgovine ljudima i izazova povezanih sa identifikacijom žrtava.
Izvor: B92, 18.06.2021.Naslov: Redakcija