MINISTAR PRAVDE JE IZJAVIO DA USTAVNI SUD SRBIJE TREBA DA SE PROGLASI NENADLEŽNIM ZA UTVRĐIVANJE USTAVNOSTI BRISELSKOG SPORAZUMA

"Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje politički akt jer će time preuzeti ulogu vlade Srbije za utvrđivanje i vođenje politike", rekao je Selaković na javnoj raspravi o predlogu Demokratske stranke Srbije za ocenu ustavnosti sporazuma potpisanog u Briselu u aprilu 2013. godine.mpravde.gov.rs

Na javnoj raspravi, koja je u toku u Ustavnom sudu, učestvuju predstavnici vlasti, predlagača i pravni stručnjaci.

Ministar pravde ocenio je da je politički kontekst takav da suštinska autonomija Kosova i Metohije mora da se utvrdi u pregovorima s Prištinom, pre donošenja odgovarajućeg Ustavnog zakona.

Čavoški: Sud da ne naseda na "pravne sofisterije" vlasti

U ime predlagača, akademik Kosta Čavoški ocenio je da sporazum Beograda i Prištine predstavlja opšti pravni akt i da to može videti i osoba bez elementarnog pravnog znanja.

Čavoški je pozvao Ustavni sud Srbije da odlučuje po savesti i da ne naseda na "pravne sofisterije" vlasti.

Predsednica Ustavnog suda Srbije Vesna Ilić Prelić kazala je da će taj sud sam doneti odluku, ali da je situacija specifična zbog čega je i organizovana javna rasprava na kojoj će se čuti različiti argumenti.

Ministar: Rezolucija 1244 osnov briselskog sporazuma

Ministar pravde izjavio je da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN predstavlja osnov svega što je predviđeno briselskim sporazumom Beograda i Prištine.

"Upravo ta Rezolucija daje osnova svemu što je navedeno u briselskom sporazumu. Da li su to posebni zakoni Kosova, posebna policija, poseban pravosudni sistem... To je ono na šta smo mi obavezani Rezolucijom 1244", kazao je Selaković novinarima nakon javne rasprave u Ustavnom sudu Srbije o ustavnosti sporazuma s Prištinom.

On je ponovio da sporazum potpisan u Briselu u aprilu 2013. godine predstavlja politički akt koji je "jedini mogući i najracionalniji put ostvarenja dijaloga Beograda i Prištine u granicama Ustava Srbije".

Kako je naglasio, pregovori su neophodni jer Srbija nije u stanju da jednostrano definiše obim "suštinske autonomije Kosova i Metohije".

"Da je to mogao neko da uradi jednostrano, to bi uradio ustavotvorac 2006. godine. Mi možemo da razgovaramo o tome koji je obim te autonomije i šta ona treba da sadrži, a jedna od faza toga jeste briselski sporazum", rekao je ministar pravde.

Predsednik Odbora Narodne skupštine za ustavno-pravna pitanja Aleksandar Martinović ocenio je da je u javnoj raspravi o predlogu Demokratske stranke Srbije za ocenu ustavnosti briselskog sporazuma bilo "mnogo dnevne politike i neke vrste licemerja".

"Mnogi od današnjih diskutanata imali su prilike da rešavaju problem Kosova i Metohije, nisu uspeli, i sada spočitavaju Vladi Srbije zašto ga ne reši, bez uvažavanja pravne i političke realnosti na KiM", rekao je Martinović.

On je naveo da su argumenti protiv briselskog sporazuma "čudni" i da oni koji kritikuju pregovore Beograda i Prištine to čine na "udžbenički i kabinetski način".

Potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić izjavio je da je predlagačima stalo jedino do toga da institucija zadužena za pitanja ustavnosti i zakonitosti uradi svoj posao korektno.