Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

OPŠTA UREDBA EVROPSKE UNIJE O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: GDPR na snazi od 25. maja 2018. godine i najviše će pogoditi banke i njihove kreditne biroe koji neće moći da ustupaju podatke bez saglasnosti vlasnika


Građani Evropske unije bi od 25. maja 2018. godine trebalo ponovo da postanu neprikosnoveni vlasnici ličnih podataka, pošto su poslednjih godina ekspanzijom telekomunikacija i društvenih mreža izgubili kontrolu nad njima. Masovne baze podataka trebalo bi da uredi novi evropski propis ili Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) koja iz korena menja dosadašnju praksu svima koji se bave prikupljanjem i obradom ličnih informacija i koja stupa na snagu 25. maja.

Lični podaci odavno su postali roba. Samo "Fejsbuk" dnevno ima 1,3 milijarde korisnika, ali količina informacija i podataka koji se dele i na drugim društvenim mrežama, u bankama, onlajn kompanijama, preko operatera mobilne telefonije, škola, bolnica – nesaglediva je. Poslednjih dana iz Hrvatske stižu vesti da su građani zatrpani zahtevima brojnih kompanija koje traže njihovu saglasnost za dalje korišćenje podataka.

U suprotnom će biti prinuđeni da ih izbrišu sa njihove liste.

Banke su izgleda u najvećem problemu, jer kreditni biroi koji raspolažu podacima građana o zaduženosti takođe moraju da se prilagode ovoj uredbi. Hrvatski mediji prenose da će za njihov nacionalni registar obaveza po kreditima HROK, koji je u vlasništvu banaka, nova pravila o zaštiti podataka o ličnosti značiti velike promene i da sve upućuje da ih neće dočekati spremni.

Na primer, HROK više neće moći da čuva lične podatke 20 godina kao do sada, niti će banke ni druge kreditne institucije moći da im šalju podatke svojih klijenata po potrebi, a neće sa njima moći da raspolažu bez znanja vlasnika. Kako je objasnio jedan od bankarskih stručnjaka, klijentima će od sada morati precizno da objašnjavaju zašto traže podatke i šta sa njima nameravaju da učine. Ono što najviše muči kompanije jeste jedna od novina u uredbi koja podrazumeva "pravo na zaborav", odnosno da vlasnik podataka ima pravo da zatraži brisanje svojih ličnih podataka ako oni, recimo, više nisu neophodni za obradu. Bankare zabrinjava da to znači da će klijenti upravo to pravo iskoristiti posle dobijanja kredita. To je jedan od razloga što je HROK najavio da će 25. maja privremeno obustaviti razmenu podataka i neće izdavati kreditne izveštaje za građane. Ove poslove obavljaće, kako kažu, tek pošto se prilagode novom evropskim pravilima. Iako ovaj propis mnogima izgleda kao još jedna birokratska promena i mnogo "buke ni oko čega", evropski zakonodavac će očigledno pokušati da sve sprovede u realnost budući da su kazne za nepoštovanje pravila drakonske i idu i do 20 miliona evra.

Srbija još nema novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali ova međunarodna obaveza koja je definisana još Sporazumom o pridruživanju 2008. godine mora se prilično hitno primeniti. U izveštaju o napretku RS iz 2016. godine, koji je pisala Evropska komisija, navedeno je da je hitno potrebno donošenje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji će biti usklađen sa Uredbom.

Što se tiče banaka, građani veruju da će se one brzo prilagoditi upravo zbog transparentnosti i prirode posla (i ranije su tražile odobrenje pre izdavanja izveštaja Kreditnog biroa), ali finansijske institucije nisu jedini problem.

U prošlost će otići i prodaja ličnih podataka o vlasnicima automobila osiguravajućim kućama. Tako se dešava da mesec dana pre isteka registracije stižu ponude od nekoliko osiguravajućih kuća iako niste njihov klijent, a one već raspolažu registarskom oznakom automobila i adresom. Da ne govorimo o brojevima telefona do kojih tako lako dolaze anketari, razne kompanije i onlajn prodavci. Ima i primera osiguravajućih kuća koje posle teških saobraćajnih nesreća u vrlo kratkom roku kontaktiraju porodice i nude usluge i ponude zastupanja na sudu.

Od srpskih kompanija koje nude usluge i proizvode potrošačima u EU takođe će se očekivati da se usklade sa novom evropskom Uredbom, kaže Stevan Ranđelović, menadžer za digitalni rizik evropskog ogranka Grupe M.

On ističe da čak i ako domaće kompanije ne budu odmah pogođene, to će se dogoditi u budućnosti, i to vrlo brzo. Odnosno, posle revidiranja srpskog Zakona o zaštiti podataka, pod uslovom da bude usklađen sa Uredbom u toku pristupanja EU. Na pitanje, koje su najveći koristi za građane, Ranđelović kaže da će oni sada biti bolje obavešteni o tome ko obrađuje njihove podatke, u koje svrhe i kako to radi.

Uredba daje kontrolu potrošačima jer im dozvoljava da daju svoj pristanak kompanijama za obradu njihovih podataka, ali i da se bune kada im to više ne odgovara… Bitno je razumeti i razjasniti da mnoga od ovih prava nisu nova, ali da će biti pojačana Uredbom. Ona će potrošačima, koji su sve više svesni upotrebe podataka na internetu i izvan njega, dati alate da prisvoje svoja prava – objašnjava on.

Smatra da je prerano govoriti o tome koje će industrije najviše biti pogođene. Uredba je, dodaje, jako detaljna i u mnogim delovima nejasna, te možemo očekivati dosta interpretacije u hodu. Svaka kompanija koja obrađuje podatke u velikom obimu moraće da se posveti razumevanju Uredbe i njenim tumačenjima.

Ne bih izdvajao jednu ili dve industrije. Radije bih rekao da će ona najviše uticati na mala i srednja digitalna preduzeća jer zahteva dosta operativnog i pravnog napora. No, ova zamršenost i kompleksnost je prilika za inovacije. Siguran sam da ćemo ih videti sve više i više – kaže Ranđelović.

Izvor: Vebsajt Politika, Ivana Albunović / Jelica Antelj, 22.05.2018.
Naslov: Redakcija