Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

SRBIJA OD EU DOBILA ŠEST SMERNICA ZA EKONOMSKE REFORME: Srbiji se preporučuje i da u narednih godinu dana podrži fiskalni scenario ubrzavanjem reformi državnih preduzeća i poreske službe, kao i da smanji udeo javne potrošnje za zarade i penzije u bruto domaćem proizvodu (BDP). U oblasti rada, Srbija treba da smanji velike troškove rada isključujući za plate u oblastima gde su zarade najniže, da usvoji mere za zapošljavanje osetljivih grupa, uključujući primaoce socijalne pomoći, i u saradnji sa socijalnim partnerima i sektorom biznisa uvede dualno obrazovanje i obuke


Srbija treba da nastavi sa smanjenjem budžetskog deficita, da novi zamah reformi državnih preduzeća i unapredi razvoj privatnog sektora boljom kontrolom parafiskalnih troškova - neke su od preporučenih mera koje su Srbija i ministarski savet ekonomije i finansija (ECOFIN) zajednički usvojili.

Briselu su zemlje kandidati i potencijalni kandidati za EU ove godine podnele treći godišnji program ekonomskih reformi (ERP) za period 2017-19.

Procene tih programa uradile su Evropska komisija i Evropska centralna banka i na osnovu njihovih procena svih sedam partnera u procesu proširenja i EU na ministarskom sastanku su usvojili zajedničke zaključke i smernice za svaku zemlju.

Srbija je dobila šest smernica od kojih se dve odnose na makro-fiskalni okvir, jedna na stabilnost finansijskog sektora, a tri na sektorske strukturne reforme koje treba sprovesti u narednih godinu dana.

Prva preporuka Srbiji je da u 2017. i nadalje nastavi sa smanjenjem budžetskog deficita, kao da usvoji kredibilan i obavezujući sistem fiskalnih pravila sposoban da učvrsti napore za konsolidaciju.

Srbiji se preporučuje i da u narednih godinu dana podrži fiskalni scenario ubrzavanjem reformi državnih preduzeća i poreske službe, kao i da smanji udeo javne potrošnje za zarade i penzije u bruto domaćem proizvodu (BDP).

U cilju stabilnosti finansijskog sektora, Srbija treba da sprovede preostale mere iz programa za rešavanje pitanja nenaplativih zajmova, da završi reformu i privatizaciju dve velike državne banke i nađe rešenje za preostale male državne banke.

Preporučuje se i postepeno usklađivanje cene struje kako bi odražavala troškove. Potrebno je i unaprediti naplatu i u budućnosti izbegavati akumulaciju zaostalih plaćanja u energetskom sektoru.

Takođe su potrebni napredak u najavljenom restrukturiranju duga Srbijagasa i sprovođenje plana optimizacije EPS.

Srbiji se preporučuje da smanji broj parafiskalnih nameta na državnom nivou, unapredi funkcionisanje Poreske uprave i obezbedi veću efikasnost inspekcije.

U oblasti rada, Srbija treba da smanji velike troškove rada isključujući za plate u oblastima gde su zarade najniže, da usvoji mere za zapošljavanje osetljivih grupa, uključujući primaoce socijalne pomoći, i u saradnji sa socijalnim partnerima i sektorom biznisa uvede dualno obrazovanje i obuke.

Inače, u oceni ERP Srbije navodi se da je ekonomija u 2016. godini zabeležila brži rast od očekivanog i da je fiskalna konsolidacija i dalje veoma jaka, što za rezultat ima smanjenje javnog duga prema BDP prvi put za mnogo godina.

Među strukturne prepreke za rast i konkurentnost ubrojeni su preterani uticaj države na ekonomiju i nedostatak dinamike privatnog sektora. Kako se navodi, razvoj privatnog sektora koči skup, nepredvidiv i netransparentan sistem parafiskalnih nameta, otežan pristup finansijama, birokratija i velika siva ekonomija.

Izvor: Vebsajt N1, 23.05.2017.
Naslov: Redakcija