Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

(NE)ZAKONITOST NAKNADE ZA OBRADU KREDITA: Presuda Višeg suda u Somboru da naplata naknade za obradu kredita nije u skladu sa zakonom, te da banke moraju da vrate novac klijentima, uz kamatu, otvara put svim korisnicima kredita, bez obzira na valutu i to da li je reč o pravnom ili fizičkom licu, kao i o kojoj vrsti kredita je reč, da na isti način potražuju novac od banaka


Somborski Viši sud je nedavno presudio da banka ne sme da naplaćuje posebnu naknadu za obradu kredita jer su svi troškovi banke uključeni u kamatu, koja predstavlja jedinu cenu pozajmice.

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Somboru banka mora da vrati klijentu oko 450 franaka. Toliko mu je naplatila na ime obrade zahteva za dobijanje kredita od oko 30.000 švajcarskih franaka. Ta presuda prava je bomba jer bi sada nekoliko stotina hiljada građana moglo tražiti povrat novca pošto ne postoji nijedan kredit, bez obzira na iznos, valutu ili to da li ga je dobio od banke građanin ili firma, u koji ta naknada banke nije ukalkulisana.

Preciznije, presuda suda u Somboru pružila je šansu svim građanima koji smatraju da su oštećeni da pravdu zatraže na isti način. Jedina razlika među njima je u tome o kolikom iznosu je reč, budući da su taj "trošak" banke naplaćivale i naplaćuju od 0,5 pa do 2,5 odsto od iznosa kredita.

Međutim, veliko je pitanje šta će dalje biti jer bankari tvrde da je sve u redu. Oni se ne plaše tužbi, a ako se presude umnože, najavljuju, obratiće se višim sudskim instancama.

Klijent kada uđe u banku po zajam treba da postavi samo dva pitanja, šta plaćam i koliko košta – ukazao je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, povodom tužbi građana protiv banaka zbog troškova obrade kredita.

Dugalić je rekao da je samu presudu suda u Somboru neprimereno komentarisati, pošto je, kako kaže, ona takva da joj komentar nije potreban, aludirajući na presudu Višeg suda u tom gradu, po kojoj banka ne sme da naplaćuje posebnu naknadu za obradu kredita jer su svi troškovi banke uključeni u kamatu, koja predstavlja jedinu cenu pozajmice.

Objašnjavajući da li banke imaju zakonski osnov da naplaćuju naknadu za obradu kredita, Dugalić se pozvao na Zakon o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) u kojem se, kako kaže, uopšte ne pominju naknade, a iz kojeg je izveden Zakon o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) kojim je predviđena predugovorna faza, u kojoj klijent dobija sve informacije u formi koju propisuje Narodna banka Srbije.

Taj obrazac sadrži sve informacije o traženom kreditu, kao što su visina glavnice, kamata i troškovi naknade koju banka naplaćuje i predviđeno je da banka obavesti klijenta o svim naknadama koje naplaćuje – kaže Dugalić. – Dakle, banka obaveštava klijenta tako što u pismenoj formi daje predugovor, što znači da je klijent obavešten i ima vreme koje odredi da razmišlja o kreditu. Predugovor koji banka sačinjava s klijentom je obavezujući za banku, ali ne i za klijenta.

U Udruženju bankarskih klijenata "Efektiva" tvrde da su banke, mimo zakona, za naknade uzele nekoliko desetina miliona evra od klijenata.

Niko ne spori pravo banci da kroz kamatu naplaćuje troškove koje ima, ali taj trošak mora da bude u kamati, a ne kroz razne fantomske provizije koje zakon ne priznaje – kaže Dejan Gavrilović "Efektive". – Mi smo dali preporuku, prvenstveno članovima Udruženja, ali i svim ostalima da tužbama potražuju novac nazad. To je jedini put u ovom trenutku.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, D. Vujošević, 23.05.2017.
Naslov: Redakcija