Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Zakonom je regulisano da deklaracija proizvoda mora biti jasna i čitljiva, ali ne i to koliki font slova treba da bude


Nečitko ispisane deklaracije i sitna slova i dalje zadaju velike teškoće kupcima, jer proizvodi koje kupuju često kriju opasne supstance. Za čitanje deklaracije pojedinih artikala kupcima je neophodna lupa. Posebno kod korišćenja uvozne kozmetike, raznih hemijskih preparata, kućne i lične higijene, gde je gotovo nemoguće saznati tačan sastav proizvoda, pa su eventualni rizici i posledice po zdravlje ljudi nepoznati.

Kod hemijskih preparata, na primer, često su rok upotrebe i deklaracija prelepljeni raznim etiketama, pa se sastav robe najčešće ne može pročitati. Uz to, broj kontrola i uzetih uzoraka ovakvih proizvoda je iz godine u godinu sve manji, a s druge strane propisi kažu da odgovornost za ispravnost i kvalitet proizvoda snosi samo proizvođač.

Potrošačkim organizacijama javljaju se građani i prijavljuju osipe, alergije, a nekad, kažu, i teže zdravstevene teškoće, pa je strah kupaca sasvim opravdan.

- Bilo je žalbi potrošača na kvalitet sredstava za ličnu higijenu i prijava ozbiljnih zdravstvenih problema nastalih upotrebom tih sredstava - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, ali ne precizira o kojim slučajevima je reč. - Postoji problem veličine slova na deklaracijama sredstava za ličnu higijenu i kućnu hemiju, pa čak i na lekovima.

Bogosavljević dodaje i da je opštepoznato da su vrlo bitne informacije često ispisane sitnim slovima koja se ne mogu pročitati bez lupe. Nažalost, ne postoji propis, poput Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane ("Sl. glasnik RS", br. 85/2013 i 101/2013), kojim je propisana najmanja veličina slova.

- Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 i 6/2016 - dr. zakon), u delu o nepoštenoj poslovnoj praksi i obmanjujućoj poslovnoj praksi, indirektno obavezuje proizvođače da omoguće potrošaču da se informiše o bitnim svojstvima sredstava za ličnu higijenu i kućnu hemiju - ističe Bogosavljević. - Na deklaracijama ovih proizvoda neophodno je da se istaknu i upozorenja za pojedine grupe potrošača o mogućim nepoželjnim posledicama.

I Centar za potrošače Srbije (CEPS) dobija žalbe kupaca, naročito na sredstva za ličnu higijenu, poput šampona, raznih krema, losiona, sapuna, jer nisu mogli da otkriju sastav zbog nečitkih etiketa.

- Potrošačima ostaje samo da veruju reklami ili onome što trgovac kaže, jer su slova toliko sitna da je potrebna lupa - objašnjavaju u CEPS-u. - Zakonom je samo regulisano da deklaracija mora biti jasna, čitljiva, ali ne i to koliki font slova treba da bude.

Uvozni sitni kozmetički aparati, ali i pojedine vrste dezodoranasa, losiona, šampona i druge kozmetike, često ne poseduju deklaraciju na srpskom jeziku, a u nekim slučajevima ni osnovne podatke o proizvodu. U tom slučaju, ukoliko ne dobije proizvod sa etiketom na maternjem jeziku, kupac treba da se obrati nadležnoj inspekciji.

Izvor: Vebsajt Novosti, D. Marinković, 23.05.2016.
Naslov: Redakcija