KRIVIČNI ZAKONIK: Delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani nije krivično delo. Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad. Učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane kazna se može ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne

Kada je pre tačno tri godine, u večernjim časovima 21. maja 2013. godine, S.B. (42) seo za računar u svom domu u beogradskom naselju Žarkovo, nije ni slutio da će mu se život svega nekoliko minuta kasnije promeniti iz korena. Braneći sebe, suprugu i tada osmogodišnju ćerku od razbojnika koji im je u porodični stan ušao kroz kuhinjski prozor i koji je u rukama imao šrafciger i nož, S.B. se latio kuhinjskog noža koji se nalazio u blizini. Tokom rvanja sa, kasnije će se ispostaviti, V.M. (36), više puta osuđivanim za razbojništva i teške krađe, S.B. ga je nekoliko puta ubo kuhinjskim nožem. Iako ranjen, V.M. je uspeo da pobegne do obližnje trafostanice i odatle pozove prijatelja da mu pomogne. Pomoć nije dočekao. Umro je od unutrašnjeg krvarenja koje je usledilo kao posledica nanetih uboda.

S.B. je uhapšen i određen mu je pritvor, a posle sprovedene istrage, protiv njega je podignuta optužnica kojom se tereti za krivično delo ubistva, za koje je zaprećena kazna od pet do 15 godina.

Drama koja se odigrala u stanu S.B. digla je Srbiju na noge. Za svega nekoliko dana sakupljeno je na desetine hiljada potpisa građana u znak podrške čoveku koji je branio svoju porodicu, a javnosti je nametnuto pitanje gde je granica do koje svaki građanin sme da ide u odbrani lične imovine, porodice i sopstvenog života.

Postupak protiv S.B. vodi Sudsko veće Višeg suda u Beogradu, a od početka postupka S.B. i njegov advokat pokušavaju da dokažu da S.B. nije izvršio krivično delo jer je postupao u nužnoj odbrani.

Profesor Pravnog fakulteta, Milan Škulić, objašnjava da ubistvo u nužnoj odbrani, što odbrana želi da dokaže, nije krivično delo.

- Nužna odbrana predstavlja krivičnopravni institut koji isključuje protivpravnost, pa samim tim isključuje i postojanje krivičnog dela. To je ona odbrana koja je neophodna kad učinilac od svog dobra ili dobra osobe odbije istovremeni i protivpravni napad. Pod dobrom se podrazumeva život i telo, ali i imovina. -

U nužnoj odbrani, u pravnom smislu, postoje određeni uslovi napada i odbrane.

– Napad mora da bude protivpravan, istovremen i stvaran. Odbrana mora da bude adekvatna, srazmerna i istovremena napadu. Ako je odbrana vršena nakon što je napad prestao, tu se može govoriti o prekoračenju granica i tada postoji krivično delo. Ako je odbrana bila nesrazmerna napadu, takođe je reč o prekoračenju i tada postoji krivično delo i kazna može da se ublaži – kaže profesor Škulić.

On objašnjava da osoba može da bude potpuno oslobođena kazne ako je do prekoračenja granice nužne odbrane došlo usled jake razdražljivosti ili preplašenosti izazvane napadom.

Obzirom na učestalost provalnih krađa u Srbiji, koje se često završavaju tragično po vlasnike i članove njihovih porodica, Sindikat zaposlenih Policije (SZP) uputio je dopis Vladi Republike Srbije da se usvoji Zakon o zaštiti privatne svojine, koji bi predviđao daukoliko provalnik uđe u privatni posed, stan, kuću i tom prilikom napadne vlasnika i ukućane, isti u samoodbrani i zaštite života, ličnog integriteta i privatnog poseda u slučaju nanošenja telesnih povreda ili lišenja života provalnika nisu zakonski odgovorni.

– Svedoci smo mnogobrojnih događaja u kojima se prilikom provalnih krađa dešava da provalnik povredi ili usmrti vlasnika kuće. Dešava se i da vlasnici stana savladaju provalnika i da mu u samoodbrani nanesu povrede, pa čak i usmrte provalnika štiteći sebe i svoju porodicu. Trenutno važeći zakonski propisi u ovakvim situacijama nedovoljno štite život građana, njihovih porodica i njihove imovine. Sigurni smo da će se usvajanjem ovakvog Zakona broj provalnih krađa u Srbiji i tragične posledice po građane i njihove porodice smanjiti. Navodimo i da će se procenat provalnih krađa svesti na minimum jer će provalnici dobro razmisliti da li će izvršiti provalnu krađu, a da znaju da pri tome mogu biti ubijeni – navodi se u saopštenju SZP-a.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 22.05.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija