NACRT ZAKONA O SPOMEN OBELEŽJIMA: Inicijativa za uređenje spomen obeležja, koja nisu u skladu sa Zakonom klasifikovana kao kulturna dobra, može se podneti nadležnom ministarstvu preko teritorijalno nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, najkasnije do 31. maja tekuće kalendarske godine
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao ovlašćeni predlagač (u daljem tekstu: predlagač zakona), izradilo je Nacrt zakona ospomen obeležjima (u daljem tekstu: Nacrt zakona). U toku je prikupljanje mišljenja od nadležnih organa državne uprave.
U uvodnim odredbama Nacrta zakona uređuju se pitanja od značaja za izgradnju, korišćenje, čuvanje, zaštitu i finansiranje održavanja spomen obeležja, uspostavljanje i vođenje propisanih evidencija, kao i druga pitanja od značaja za ovu oblast. Takođe, definišu se i značenja pojmova koji se upotrebljavaju u Nacrtu zakona, kao što su: spomen obeležje, mesto stradanja, znamenito mesto, javno spomen obeležje, poginulo lice, zaštita spomen obeležja, redovno održavanje, uređenje spomen obeležja i investitor.
Odredbama Nacrta zakona predviđeno je obrazovanje Saveta za negovanje tradicija oslobodilačkih i odbrambenih ratova Srbije radi davanja inicijativa i mišljenja za unapređenje zaštite spomen obeležja (u daljem tekstu: Savet). Predviđeno je da Savet ima sedam članova koje imenuje ministar nadležan za poslove negovanja tradicija oslobodilačkih ratova Srbije (u daljem tekstu: nadležni ministar), na period od četiri godine.
Kada je u pitanju sastav članova propisano je da Savet ima:
a) jednog člana iz reda redovnih profesora na predlog Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu;
b) jednog člana iz reda istaknutih ličnosti iz oblasti nauke i umetnosti, na predlog SANU;
c) jednog člana iz reda udruženja građana koje se bavi negovanjem tradicija oslobodilačkih ratova Srbije;
d) tri člana iz reda organa državne uprave, od kojih jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije (u daljem tekstu: nadležno ministarstvo), jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za finansije i jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za poslove odbrane;
e) jednog člana na predlog republičke ustanove nadležne za zaštitu spomenika kulture.
Takođe, definiše se i da se predsednik Saveta bira iz redova članova Saveta na period od četiri godine, kao i da predsednik i članovi Saveta nemaju pravo na naknadu za rad. Nacrtom zakona određuje se da stručne, administrativno-tehničke i informatičke poslove za potrebe Saveta obavlja nadležno ministarstvo, kao i da Savet nadležnom ministru podnosi izveštaj o radu najmanje jedanput godišnje.
Predviđeno je i da u nadležnosti Saveta spadaju predlaganje godišnjih programa izgradnje, postavljanja, rekonstrukcije i sanacije spomen obeležja i davanje prethodnih mišljenja o inicijativi za izgradnju i postavljanje spomen obeležja, u postupku donošenja rešenja o izgradnji ili postavljanju spomen obeležja.
Odredbe Nacrta zakona koje se odnose na nadležnost i sprovođenje zaštite spomen obeležja obuhvataju:
a) spomen obeležja u Republici Srbiji;
b) spomen obeležja u inostranstvu;
v) spomen obeležja pripadnika stranih oružanih snaga u Republici Srbiji.
Kada su u pitanju spomen obeležja u Republici Srbiji predviđeno je da njihovu zaštitu sprovode nadležno ministarstvo i jedinica lokalne samouprave prema mestu gde se spomen obeležje nalazi. Takođe, definiše se da kada se spomen obeležje nalazi van prostora javnog groblja ili prostora koje je u svojini Republike Srbije, vlasnik, zakupac ili drugi korisnik nepokretnosti ima obavezu da obezbedi pristup nadležnom ministarstvu i jedinici lokalne samouprave kako bi se sprovele potrebne mere zaštite ili odavala pošta žrtvama.
Odredbama Nacrta zakona određuju se nadležnosti jedinica lokalne samouprave u smislu da se jedinica lokalne samouprave stara o redovnom održavanju spomen obeležja i finansiranju redovnog održavanja koje se nalazi na njenoj teritoriji i da je u obavezi da neposrednu okolinu spomen obeležja zaštiti od obavljanja neprimerenih aktivnosti ili izgradnje objekata čija namena nije primerena u odnosu na ovo mesto.
Takođe, Nacrtom zakona predviđeno je da, u cilju sprečavanja propadanja i oštećenja spomen obeležja u Republici Srbiji koja su kategorisana kao kulturna dobra od izuzetnog značaja u skladu sa zakonom koji uređuje sistem zaštite i korišćenja kulturnih dobara (u daljem tekstu: Zakon), nadležno ministarstvo i ministarstvo nadležno za poslove zaštite kulturnih dobara sporazumno donesu akto načinu i visini učešća u troškovima redovnog održavanja, koje je u nadležnosti lokalne samouprave. Propisuje se da predloge za uređenje spomen obeležja, a koji su kao kulturna dobra razvrstana u odgovarajuće kategorije u skladu sa Nacrtom zakona, daju nadležni zavodi za zaštitu spomenika kulture nadležnom ministarstvu jednom godišnje i to najkasnije do 30. septembra tekuće kalendarske godine.
Nacrtom zakona propisuje se i da se inicijativa za uređenje spomen obeležja, koja nisu u skladu sa Zakonom klasifikovana kao kulturna dobra, može podneti nadležnom ministarstvu preko teritorijalno nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, najkasnije do 31. maja tekuće kalendarske godine, pri čemu se sredstva za uređenje spomen obeležja obezbeđuju u budžetu Republike Srbije u skladu sa Nacrtom zakona, kao i putem poklona i donacija.
Predviđa se i dužnost jedinice lokalne samouprave da vodi propisane evidencije o spomen obeležjima koje redovno održava i da, najkasnije do 20. decembra, za tekuću kalendarsku godinu, dostavi nadležnom ministarstvu izveštaj o broju, vrsti i tehničkom stanju spomen obeležja. Takođe, jedinica lokalne samoupravemože da postavi, premesti, rekonstruiše ili ukloni spomen obeležjesamo na osnovu prethodno pribavljene saglasnosti nadležnog ministarstva. Predviđeno je da nadležni ministar podzakonskim aktom bliže propiše način uređenja i redovnog održavanja spomen obeležja u Republici Srbiji.
Odredbama Nacrta zakona uređuju se i pitanja održavanja i nadležnosti u oblasti zaštite srpskih spomen obeležja u inostranstvu. Predviđeno je da se spomen obeležja u inostanstvu uređuju i održavaju u skladu sa propisima konkretne države i na način na koji su uređena i održavana spomen obeležja drugih država, ako međunarodnim sporazumom između odnosne države i Republike Srbije nije drugačije određeno.
Nacrtom zakona definisano je da se o uređenju i održavanju spomen obeležja u inostranstvu stara nadležno ministarstvo u saradnji sa ministarstvom nadležnim za spoljne poslove, kao i da teritorijalno nadležna diplomatsko konzularna predstavništva dostavljaju nadležnom ministarstvu izveštaje o stanju spomen obeležja do 30. marta tekuće kalendarske godine. Predviđeno je da teritorijalno nadležno diplomatsko konzularno predstavništvo zaključuje ugovore o redovnom održavanju i uređenju spomen obeležja, uz prethodno pribavljenu saglasnost nadležnog ministarstva, a na osnovu predloga mera za redovno održavanje i uređenje spomen obeležja koje izdaje republička ustanova nadležna za zaštitu spomenika kulture. Takođe, Nacrtom zakona uređuje se da će nadležni ministar podzakonskim aktom bliže propisatinačin uređenja i redovnog održavanja spomen obeležja u inostranstvu, a uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za spoljne poslove i republičke ustanove nadležne za zaštitu spomenika kulture.
Kada su u pitanju spomen obeležja pripadnika stranih oružanih snaga u Republici Srbiji odredbama Nacrta zakona predviđa se da se ona održavaju u skladu sa propisima Republike Srbije i da moraju da budu vidljivo označeni nadgrobnim obeležjima na kojima su ispisani podaci o sahranjenim pripadnicima savezničkih i drugih stranih oružanih snaga. Nacrtom zakona predviđeno je da su za uređenje i redovno održavanje spomen obeležja pripadnika stranih oružanih snaga na teritoriji Republike Srbije nadležne domicilne države preko svojih diplomatsko-konzularnih predstavništava, ukoliko ne postoji međunarodni ugovor između odnosne države i Republike Srbije. Takođe, strana diplomatsko-konzularna predstavništva su dužna da za radove koje planiraju da sprovedu na spomen obeležju prethodno pribave saglasnost u skladu sa propisima Republike Srbije, kao i saglasnost nadležnog ministarstva. Propisano je i da će nadležni ministar podzakonskim aktom bliže propisati način uređenja i redovnog održavanja spomen obeležja pripadnika stranih oružanih snaga.
Odredbama Nacrta zakona kojima se uređuje izgradnja i postavljanje spomen obeležja definisano je da predlog za izgradnju ili postavljanje spomen obeležja mogu podneti državni organi, teritorijalne autonomije, jedinice lokalne samouprave, pravna i fizička lica, udruženja građana i diplomatsko konzularna predstavništva stranih država, kao i da se taj predlog podnosi nadležnom ministarstvu, preko teritorijalno nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Precizno je definisano da predlog za izgradnju ili postavljanje spomen obeležja sadrži:
1. podatke o podnosiocu zahteva;
2. opis konkretnog ratnog događaja koji je u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije;
3. opis spomen obeležja;
4. predlog teksta koji će biti ispisan na spomen obeležju;
5. predlog mesta podizanja spomen obeležja sa katastarskim podacima;
6. idejni projekat;
7. dozvole i saglasnosti koje izdaju nadležni organi u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast planiranja i izgradnje i oblast energetike;
8. dozvole, saglasnosti, uslove i prethodna mišljenja u skladu sa Zakonom u slučaju da se planira izgradnja ili postavljanje spomen obeležja u okviru nepokretnih kulturnih dobara, njihove zaštićene okoline ili dobara pod prethodnom zaštitom i
9. predlog načina održavanja spomen obeležja.
Rešenje o izgradnji odnosno postavljanju spomen obeležja donosi nadležno ministarstvo, po prethodno pribavljenom mišljenju Saveta, kao i teritorijalno nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, odnosno republičke ustanove nadležne za zaštitu spomenika kulture.
Odredbama Nacrta zakona precizno je definisano da izgradnja ili postavljanje spomen obeležja nije dozvoljena ako:
a) ne odgovara istorijskim ili stvarnim činjenicama, ako se njima vređaju opšti i državni interesi, nacionalna i verska osećanja ili vređa javni moral;
b) odnosi na ratni događaj koji nije u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije;
c) odnosi na događaj koji simbolizuje gubitak suvereniteta, teritorijalnog integriteta, celokupnosti i nezavisnosti ili slobode Republike Srbije;
d) je namenjen licu kojeje zastupalo fašističke, šovinističke, nacističkeili separatističke ideje ili ideologije;
e) je namenjen licu koje je bilo saradnik agresora, okupatora, njihovih saveznika ili pomagača.
Nacrtom zakona propisuje se obaveza vođenja evidencije o spomen obeležjima u zemlji i inostranstvu i određuju organi koji su nadležni za njihovo vođenje. Odredbama Nacrta zakona se precizira da:
a) nadležno ministarstvo vodi centralnu evidenciju o svim spomen obeležjima u Republici Srbiji, srpskim spomen obeležjima u inostranstvu, kao i o spomen obeležjima pripadnika stranih oružanih snaga u Republici Srbiji;
b) jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju o spomen obeležjima koja se nalaze na njenoj teritoriji;
c) teritorijalno nadležni zavodi za zaštitu spomenika kulture vode evidenciju o spomen obeležjima u Republici Srbiji koji su kategorisani kao kulturna dobra u skladu sa Zakonom;
d) republička ustanova nadležna za zaštitu spomenika kulture i diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije vodi evidenciju o spomen obeležjima u inostranstvu;
e) teritorijalno nadležni zavodi za zaštitu spomenika kulture vode evidenciju o spomen obeležjima pripadnika stranih oružanih snaga koji su kategorisani kao kulturna dobra u skladu sa Zakonom.
Odredbama Nacrta zakona definiše se da nadležno ministarstvo vodi jedinstvenu evidenciju o poginulim licima u cilju formiranja baze poginulih počev od Prvog balkanskog rata, da se evidencija uspostavlja u statističke i naučnoistraživačke svrhe, da je poseban cilj evidencije objedinjavanje podataka o poginulim iz postojećih evidencija koje vode nadležni državni organi, organizacije i ustanove u Republici Srbiji, kao i da nadležno ministarstvo može ostvariti i međunarodnu saradnju sa nadležnim organima drugih država i međunarodnim organizacijama radi razmene podataka i informacija od značaja za uspostavljanje evidencije. Procedure i oblike saradnje između nadležnog ministarstva, drugih državnih organa, organizacija, institucija i drugih pravnih lica u postupku formiranja jedinstvene evidencije poginulih propisuje Vlada.
Kada je u pitanju inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Nacrta zakona propisano je da ga vrši nadležno ministarstvo. Takođe, precizirano je da je inspektor u vršenju nadzora ovlašćen da:
a) izvrši uvid u stanje spomen obeležja i radove koji se izvode na spomen obeležju, odnosno njegovoj zaštićenoj okolini;
b) kontroliše ispunjenost propisanih uslova za čuvanje, održavanje korišćenje spomen obeležja, odnosno izvođenje radova na njima;
c) obustavi radove koji se izvode bez utvrđenih uslova i bez saglasnosti na projekat i dokumentaciju;
d) naređuje privremene mere u slučaju da preti opasnost da se spomen obeležje uništi ili ošteti;
e) obaveštava nadležne ustanove zaštite i organe o zapaženim nepravilnostima u zaštiti i korišćenju spomen obeležja i traži njihovu intervenciju;
f) preduzima i druge mere i radnje za koje je ovlašćen posebnim propisima.
Odredbama Nacrta zakona je precizirano u kojim slučajevima će inspektor prilikom vršenja inspekcijskog nadzora naložiti mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i odrediti rok u kome se one moraju otkloniti ili doneti rešenje o uklanjanju spomen obeležja.
Nacrtom zakona predviđeno je da nadležni ministar odlučuje rešenjem:
a) pitanje postavljanja, premeštanja, rekonstruisanja ili uklanjanja spomen obeležja od strane jedinice lokalne samouprave;
b) pitanja postavljanja spomen obeležja;
c) situacije kada nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje spomen obeležja i
d) pitanja uklanjanja spomen obeležja.
Protiv rešenja nadležnog ministra može se izjaviti žalba Vladi preko nadležnog ministarstva. Takođe, prdviđeno je da se protiv konačnog rešenja može voditi upravni spor.
Odredbama Nacrta zakona predviđene su i kaznene odredbe za učinjene prekršaje. U prelaznim i završnim odredbama Nacrta zakona predviđeno je da će se propisi za sprovođenje Nacrta zakona doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Nacrta zakona, pri čemu će se do donošenja navedenih propisa primenjivati podzakonski akti koji su doneti na osnovu propisa koji prestaju da važe danom stupanja na snagu Nacrta zakona, ukoliko nisu u suprotnosti sa njim.
Danom stupanja na snagu Nacrta zakona prestaju da važe: Zakon o uređivanju i održavanju groblja boraca ("Sl. glasnik SRS", br. 22/64, 51/71 i 11/76), Zakon o obeležavanju i održavanju grobalja i grobova pripadnika savezničkih armija i drugih stranih armija na teritoriji Jugoslavije ("Sl. list SFRJ", br. 60/75 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) i Zakon o grobljima i grobovima boraca u inostranstvu ("Sl. list SFRJ", br. 29/73 i 29/76 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja). Konačno, predložene zakonske odredbe stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Izvor: Redakcija, 24.05.2015.