PREDLOG ZAKONA O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA: Uvodi se elektronski račun za pružaoce javno dostupne elektronske komunikacione usluge, koju su dužni da krajnjem korisniku izdaju račune za usluge elektronske komunikacije u elektronskom obliku, o čemu ga blagovremeno i na pogodan način obaveštava
U toku je sednica Narodne skupštine Republike Srbije na kojoj se nalazi i Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, a koji je narodnim poslanicima predstavio ministar informisanja i telekomunikacija, dr Mihailo Jovanović.
Oblast elektronskih komunikacija u Republici Srbiji uređena je važećim zakonom i propisima donetim na osnovu tog zakona. Važeći zakon je donet 2010. godine i oslanja se na regulatorni okvir EU u oblasti elektronske komunikacije iz 2002. godine.
Izrada novog Zakona o elektronskim komunikacijama je u prethodnom periodu bila jedan od prioriteta Ministarstva. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je pripremilo Nacrt zakona koji teži potpunoj usklađenosti sa direktivom EU 2018/1972 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. decembra 2018. godine o uspostavljanju Evropskog zakonika o elektronskim komunikacijama, koji predstavlja osnovu važećeg regulatornog okvira EU u oblasti elektronskih komunikacija.
Na ovaj način doprinosi se i ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i usvajanju pravnih tekovina u okviru Poglavlja 10 – informaciono društvo i mediji.
Ono što je još važnije, Nacrt zakona je pripremljen u širokom konsultativnom procesu uz učešće Regulatornih tela za elektronske komunikacije i elektronske medije, Nacionalnog konventa o EU, Privredne komore Srbije, Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj, Saveta stranih investitora, stručnjaka iz privrede, Ministarstva, Kabineta predsednika Vlade i više od 20 državnih organa uz održavanje javne rasprave i okruglog stola, konsultacije sa Evropskom komisijom i objavljivanje teksta Nacrta na sajtu Ministarstva i portala za elektronske konsultacije.
Predlogom zakona utvrđuju se pravila i ciljevi u pogledu regulisanja sektora elektronskih komunikacija. Zakonom se podstiče povezanost i dostupnost elektronskih komunikacionih mreža nove generacije i njihovo korišćenje od strane građana i privede, podstiče se razvoj tržišta i podržava unapređenje poslovnog okruženja. Omogućava se efikasnije upravljanje i upotreba ograničenih javnih dobara i obezbeđuje se dodatna zaštita krajnjih korisnika, uz omogućavanje maksimalnih koristi u pogledu izbora cene i kvaliteta usluga.
Konkretno, ciljevi koji se žele postići novim Zakonom o elektronskim komunikacijama, a koji proizilaze iz evropskog regulatornog okvira, odnose se na, pod 1) podsticanje ulaganja i dalji razvoj povezanosti i uspostavljanje elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta, kao i stvaranje preduslova za uvođenje i razvoj 5G mreža. Pod 2) jačanje tržišne konkurencije, uz zadržavanje postojećeg mehanizma regulacije tržišta od strane nezavisnog regulatornog tela, uz ograničavanje prethodne regulacije, na isključivo neophodna područja uz analizu razvoja tržišta u budućnosti. Pod 3) jačanje prava krajnjih korisnika, kako bi im se omogućio što veći izvor usluga uz konkurentne cene, kao i osiguravanje jednakosti pristupa uslugama za osobe sa invaliditetom. Pod 4) efikasno i delotvorno upravljanje ograničenim nacionalnim dobrima, kao što su radio-frekvencijski spektar inoveranjcija.
Najvažnije izmene u Predlogu zakona grupisane su radi lakšeg razumevanja u Osam Poglavlja i ja ću pokušati, uvaženi narodni poslanici, u najkraćim crtama da izdvojim najbitnije. Prvo, povezanost, univerzalni servis i geografski pregled. Zakonom se podstiče ulaganje u izgradnju mreža i dalji razvoj telekomunikacione povezanosti, kao i ispostavljanjem mreža vrlo visokog kapaciteta. Cilj je da se teritorija Republike Srbije pokrije u što većoj meri široko pojasnim mrežama, odnosno mrežama nove generacije koje će omogućiti da svi građani i privredni subjekti budu uključeni i da se prevaziđe digitalni jaz.
Takođe, širokopojasni pristup internetu je postao deo univerzalnog servisa čime se omogućava da najudaljenija područja budu pokrivena internetom i ostvaruje potpuna socijalna i privredna inkluzija. Takođe se pored dostupnosti mora voditi računa o pristupačnoj ceni, širenja mreža, odnosno interneta treba da eliminiše nejednakost između ruralnih i gradskih područja, bogatih i siromašnih, velikih i malih, zato je zakonom prepoznata i uloga Vlade i predviđene su podsticajne mere Vlade kojima će se zapravo omogućiti završetak realizacije projekta razvoja širokopojasnog pristupa u ruralnim predelima Republike Srbije.
Do kraja 2025. godine, svako selo, svaka kuća u Srbiji će imati mogućnost pristupa internetu brzinom većom od 10 megabita po sekundi, čime ćemo izjednačiti uslove života u urbanim i u ruralnim područjima naše zemlje.
Zakonom se takođe uvodi obaveza izrade i objavljivanja geografskog pregleda, rasprostranjenosti širokopojasnih mreža najmanje jednom od tri godine. Kroz objavljivanje informacija iz geografskog pregleda omogućava svim subjektima koji imaju interes da grade mrežu, da procene potencijalnu konkurenciju na datom području.
Takođe, država će imati bolji pregled izgrađenih i planiranih mreža radi intervencije u smislu efikasnijeg pokrivanja.
Drugo, upravljanje sektorom, akcenat je na efikasnom korišćenju spektra, kao ograničenog i javnog dobra. Obezbeđeno je delotvorno i efikasno upravljanje radiofrekvencijskim spektrom od strane regulatora, a uslovi korišćenja radiofrekvencijskog spektra su javno dostupni i poznati privrednim subjektima pre početka korišćenja radiofrekvencija.
Novim zakonom se ovoj oblasti uvodi mogućnost prodaje ili iznajmljivanje spektra alternativno korišćenja opsega, obnove pojedinačne dozvole i sprovođenja sankcija ukoliko se spektar ne koristi. Prodaja ili iznajmljivanje spektra se ugovara između onog koji ima pojedinačnu dozvolu za korišćenje radiofrekvencije i drugog lica na tržišnoj osnovi za deo ili ceo opseg koji je dodeljen dozvolom uz saglasnost regulatora.
Alternativno korišćenje opsega, ali i njegovog dela omogućava da regulatoru u slučaju nedovoljne tražnje za korišćenjem usklađenog radiofrekvencijskog spektra na tržištu donese odluku kojom se dozvoljava njegova alternativna namena uz uslov da takva namena ne izaziva smetnju u drugim državama.
Obnova pojedinačne dozvole omogućena na osnovu transparentnog postupka koju sprovodi regulator u cilju ostvarivanja dobrog poslovnog okruženja i predvidljivog poslovanja operatora najpre se predviđa inicijalni period trajanja dozvole za korišćenje radiofrekvencisjkog spektra koja se izdaje po sprovedenom postupku javnog nametanja od najmanje 15 godina, a uvodi se i mogućnost produženja za još pet godina što je benefit za privredne subjekte.
Predviđeno je sankcionisanje ukoliko se spektar ne koristi po principu koristi ili izgubi, odnosno ako njegova upotreba nije efikasna, kao i ako regulator utvrdi da nisu ispunjeni unapred utvrđeni uslovi za korišćenje radiofrekvencija.
Takođe, regulator može prilikom utvrđivanja uslova korišćenja spektra za koji se izdaje pojedinačna dozvola na osnovu sprovedenog postupa javnog nametanja da omogući imaocu dozvole zajedničko korišćenje pasivne ili aktivne infrastrukture neophodne za korišćenje spektra, zaključivanje komercijalnih ugovora o nacionalnom romingu i zajedničko postavljanje infrastrukture za pružanje mreža i usluga korišćenjem radiofrekvencijskog spektra.
U cilju prevazilaženja administrativnih barijera, kao i otklanjanja nedostataka uočenih u primeni postojećeg zakona uvodi se i sistem evidentiranja umesto pribavljanja pojedinačnih dozvola za korišćenje spektra za bazne stranice.
Treće, regulator. Novim zakonom osnažena je nezavisnost nacionalnog regulatornog tela tako što su ojačana njegova ovlašćenja, a osigurana je predvidivost njegovih odluka i efikasnija primena regulatornog okvira. Izvršene su izmene u organima upravljanja regulatora. Umesto upravnog odbora i direktora sada regulatorom upravljaju savet regulatora i direktor.
Ono što je bitno naglasiti da nema uticaja izvršne vlasti na izbor, imenovanje i razrešenje organa upravljanja regulatora, dok je po odredbama važećeg zakona upravni odbor birala Narodna skupština na predlog Vlade, a na osnovu javnog konkursa koje je sprovodilo resorno ministarstvo.
Konkretno, predsednika i članove saveta regulatora bira Narodna skupština na osnovu sprovedenog javnog konkursa.
Što se tiče mogućnosti njihovog razrešenja pre isteka mandata on se odnosi samo na lične ili profesionalne komunikacije predsednika ili člana saveta i to tako da član protiv koga je pokrenut postupak razrešenja ima pravo da se izjasni i o svim okolnostima, kao i da protiv odluke o razrešenju pokrene upravni spor, odnosno da zahteva od nadležnog suda da utvrdi postojanje opravdanih razloga razrešenjem.
Pravni položaj regulatora je precizno definisan i dodatno je pojačana nezavisnost regulatora kako finansijska, tako i nezavisnost u donošenju odluka i zaštita od spoljašnjeg uticaja i političkog pritiska, što je jedan od osnovnih zahteva Evropske komisije.
Četvrto – uvodi se elektronski račun za pružaoce javno dostupne elektronske komunikacione usluge, koju su dužni da krajnjem korisniku izdaju račune za usluge elektronske komunikacije u elektronskom obliku, o čemu ga blagovremeno i na pogodan način obaveštava. Istovremeno, ostaje mogućnost korisniku da primi račun bez naknade u papirnom obliku ukoliko to želi ili ukoliko ne postoje tehničke mogućnosti za prijem računa u elektronskom obliku. Za operatore je ostavljen prelazni period za pripremu u periodu od 12 meseci.
Registracija pripejd pretplatnika je predviđena u cilju postizanja veće sigurnosti građana, a istovremeno omogućena je jednostavna registracija elektronskim putem korišćenjem elektronske identifikacije osnovnog nivoa pouzdanosti.
Šesto – numeracija. Novim zakonom se uvodi mogućnost dodele opsega numeracije licima koja ne obavljaju delatnost elektronskih komunikacija. Stvara se pravni osnov za regulisanje načina i uslova dodele besplatnog pozivanja brojeva od posebnog socijalnog značaja, a naročito brojevima 116-000 – pozivni centar za nestalu decu i 116-111 – pozivni centar za pomoć deci od strane regulatora. Unapređenja je komunikacija sa hitnim službama.
Uvodi se upozoravanje javnosti kroz obezbeđivanje besplatnog prenošenja javnih upozorenja od interesa za zaštitu i spasavanje preko mobilnih elektronskim komunikacionih mreža.
Pružalac javno dostupne elektronske komunikacione usluge je dužan da na zahtev krajnjeg korisnika pruži uslugu roditeljske kontrole kojom se omogućava ograničavanje pristupa određenim sadržajima, zabrana upućivanja poziva ili slanja elektronskih poruka na određene brojeve, upućivanje poziva elektronskih poruka samo na određene brojeve i kontrola troškova.
Usluga roditeljske kontrole mora biti omogućena na većini tarifnih paketa u ponudi operatora.
Sedmo – izgradnja i deljenje infrastrukture. Kod izgradnje i rekonstrukcije poslovnih i stambenih zgrada investitori imaju obavezu izgradnje infrastrukture potrebne za postavljanje elektronskih komunikacionih mreža u skladu sa tehničkim i drugim zahtevima koje bliže propisuje ministarstvo na predlog regulatora. Na ovaj način se obezbeđuje pristup različitim operatorima ukoliko postoji zainteresovanost.
Obaveza pristupa kablovima i kablovskoj infrastrukturi zgradama može se odrediti operatorima ili vlasnicima instalacija i kablova u zgradama koji nisu pružaoci elektronske komunikacionih mreža i usluga, za razliku od dosadašnje prakse kada su takve obaveze mogle biti određene samo operatorima sa značajnom tržišnom snagom na osnovu sprovedene analize tržišta.
Ovu obavezu može odrediti regulator pod uslovom da dupliranje infrastrukture nije ekonomski isplativo ili je tehnički neizvodljivo.
Na kraju, osmo – zaštita interesa krajnjih korisnika. Ovim zakonom se istovremeno vodi računa o jačanju konkurentnosti, transparentnosti, predvidivosti, jednakom tretmanu privrednih subjekata od strane regulatora prilikom odlučivanja, ali i zaštiti interesa krajnjih korisnika.
Dostupnost transparentnih ažuriranih i uporedivih informacija o ponudama i uslugama je veoma važno za krajnje korisnike u konkurentnim uslovima kada više operatora nudi svoje usluge.
Krajnjim korisnicima se omogućava da bez troškova na jednostavan način pretražuju i upoređuju informacije o cenama, uslovima, kvalitetu i terminalnoj opremi koju nude različiti operatori na sajtu RATEL-a. Uvedena je obaveza dostavljanja besplatnog obaveštenja o cenama odlaznih i dolaznih poziva, slanja tekstualnih poruka i prenosa podataka u romingu prilikom svakog ulaska krajnjeg korisnika u novi roming zonu.
Vansudusko rešavanje sporova od strane regulatora će imati pozitivne efekte u pogledu povećanja rešenih sporova u postupku medijacije, čime će biti smanjen broj sudskih sporova, kao i troškovi koje po pitanju vođenja sudskih sporova imaju i krajnji korisnici i pružaoci usluga.
Kako je ministar naveo novi Zakon o elektronskim komunikacijama predstavlja osnov i podržava dalji razvoj digitalnog društva i digitalne ekonomije i pozitivno će uticati na celokupni društveni razvoj.
Razvoj elektronskih komunikacionih mreža nove generacije podstiče mnoge aspekte ekonomije i stvara mogućnost za nove načine zapošljavanja, smanjenje digitalne podele, povećanje dostupnosti usluga elektronske uprave, dalji razvoj elektronske trgovine, unapređenje sistema obrazovanja, povećanje dostupnosti elektronskih usluga, olakšanu komunikaciju i informisanje, stvaranje boljih veza između nauke, tehnologije i preduzetništva, rast kapaciteta za istraživanje i razvoj.
Takođe, novim zakonom se unapređuje i upravljanje radio frekvencijskim spektrom i numeracijom koji predstavljaju ograničena javna dobra, čime se podstiče uvođenje novih usluga i povećava konkurentnost na tržištu.
Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 21.04.2023.Naslov: Redakcija