NACRT ZAKONA O ALTERNATIVNIM INVESTICIONIM FONDOVIMA: Izdvajanje zatvorenih i privatnih investicionih fondova iz važećeg Zakona o investicionim fondovima. Zapravo, sprovelo bi se njihovo terminološko izjednačavanje i preciznije regulisanje u skladu s evropskom praksom, što bi ih učinilo prepoznatljivim i atraktivnijim za strane investitore
Završena je javna rasprava o Nacrtu zakona o alternativnim investicionim fondovima, koju je organizovalo Ministarstvo finansija pa se očekuje da i Srbija uskoro dobije regulativu koja će regulisati alternativne investicione fondove kao posebnu kategoriju.
Prvi zakon koji reguliše oblast investicionih fondova u Srbiji - Zakon o investicionim fondovima ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 51/2009, 31/2011 i 115/2014), naša država usvojila je u junu 2006. godine. Zahvaljujući tome stvoreni temelji za osnivanje i funkcionisanje investicionih fondova, kao novog oblika investicionih investitora na tržištu kapitala u Srbiji.
Neposredno nakon stupanja na snagu ovog zakonskog akta registrovana su prva društva za upravljanje i prvi investicioni fondovi, koji su od osnivanja beležili značajne stope rasta. No, pred sam početak ekonomske krize 2008. godine imali su finansijskih problema što je uticalo da se konstantno smanjuju, odnosno da celokupan sektor investicionih fondova bude sveden na zanemarljivog učesnika na tržištu kapitala. Tako je ostalo do danas.
Kao poseban razlog za donošenje zakona o alterantivnim investicionim fondovima, Ministarstvo finansija navodi potrebu za razvojem mikro, malih i srednjih privrednih subjekata koji predstavljaju glavne aktere na tržištu Srbije. Naime, jedan od glavnih izazova s kojima se mikro, mali i srednji privredni subjekti susreću jeste nemogućnost dobijanja pristupačnih finansijskih sredstava za dalji razvoj poslovanja. Mikro, mala i srednja preduzeća često ne mogu da ispune stroge uslove za dobijanje bankarskih kredita. Posledice toga su da je danas učešće mikro, malih i srednji privrednih subjekata u ukupnom BDP-u oko 32 odsto, što je u poređenju s učešćem u drugim državama u okruženju veoma malo.
U obrazloženju Nacrta ovog zakona iznet je podatak da su investicije fondova privrednog kapitala u kompanije u zemljama centralnoistočne Evrope u 2017. godini dosegle iznos od 3,5 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 113 odsto u odnosu na 2016. godinu i rekordno visok nivo za ovaj region.
Investicije fondova privrednog kapitala su 2017. godine bile su koncentrisane u kompanijama u nekoliko zemalja u regionu centralnoistočne Evrope. Tako je najviše je investirano u kompanije u Poljskoj - čak 71 odsto svih investicija, a uz to, gotovo četvrtina kompanija u čiji je kapital ulagano je u toj zemlji. Iza Poljske je Rumunija, u koju je uloženo 14 odsto ukupne vrednosti investicija, zatim Mađarska sa šest procenata i Litvanija s pet odsto ukupnih investicija. S druge strane, kapital je ulagan u ukupno 104 kompanije u Mađarskoj, što čini 40 procenata ukupnog broja kapitala u koje su investirali fondovi privatnog kapitala. Investicije fondova privatnog kapitala u kompanije iz ove četiri zemlje u 2017.godini činile su 96 odsto svih investicija u kapital kompanija u zemljama centralno-istočne Evrope. Na ovoj listi, Srbija se nalazi na poslednjem mestu.
Usvajanjem Zakona o alternativnim investicionim fondovima izdvojili bi se sadašnji zatvoreni i privatni investicioni fondovi iz važećeg Zakona o investicionim fondovima. Zapravo, sprovelo bi se njihovo terminološko izjednačavanje i preciznije regulisanje u skladu s evropskom praksom, što bi ih učinilo prepoznatljivim i atraktivnijim za strane investitore.
Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 22.04.2019.Naslov: Redakcija