NACRT ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI: Ministarstvo pravde neće ići u dalju proceduru usvajanja zakona, dok se ne postigne konsenzus između civilnog sektora i advokature u vezi sa konkretnim rešenjima

Civilni sektor dao je veliki doprinos u izradi novih zakona, među kojima su Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji.

"Civilni sektor ima najznačajniju ulogu u radnoj grupi, koja radi na izradi Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Međutim, dok se ne postigne konsenzus između civilnog sektora i advokature u vezi sa konkretnim rešenjima, Ministarstvo neće ići u dalju proceduru usvajanja zakona", istakla je Kuburović na panel diskusiji "Napredak u Poglavlju 23 i promena Ustava", u okviru Pete plenarne sednice Nacionalnog konventa o EU.

Ističući da Nacionalni konvent i te kako sarađuje sa Ministarstvom pravde, Kuburović je ukazala da je civilni sektor imao nemerljiv doprinos, i kod izrade Zakona o utvrđivanju statusa dece za koje se smatra da su nestala u porodilištima u Srbiji, poznatijeg kao "Zakon o nestalim bebama", koji se kako je napomenula konačno nalazi u skupštinskoj proceduri, upravo zahvaljujući civilnom sektoru.

Ukazujući da se pomenuti zakon donosi u skladu sa obavezom koju Srbija ima prema odluci Evropskog suda za ljudska prava, ona je navela da će nevladine organizacije imati veliki doprinos u praćenju primene tog zakona u praksi.

Posebno je naglasila da gotovo svi zakoni koje predlaže Ministarstvo pravde podrazumevaju široku javnu raspravu i da nije bilo nijednog zakona koji je u Narodnu skupštinu otišao po hitnom postupku.

Ona je navela da je široka javnost bila uključena i u proces izrade zakonskih rešenja poput Zakona o zaštiti uzbunjivača ("Sl. glasnik RS", br. 128/2014), Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje i 113/2017 - autentično tumačenje), kao i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016).

"Sa tom praksom Ministarstvo pravde nastavlja i dalje. Iako se možda ne slažemo uvek i imamo različita mišljenja, suština dijaloga jeste da pronađemo kompromis, da se udovolji jednoj i drugoj strani. Nećemo uvek svi biti potpuno zadovoljni, ali bitno je da se čujemo, uvažavamo i da pokušamo da nađemo najbolje zajedničko rešenje", zaključila je ministarka pravde.