Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: Izmene Zakona trebalo bi da ubrzaju i olakšaju restituciju poljoprivrednog zemljišta. Tako bi ovaj proces mogao da bude gotov za četiri ili pet godina, u suprotnom vraćanje obradivih površina trajaće dvostruko duže. Najveću smetnju ovoj vrsti restitucije predstavlja neuređenost imovinskih odnosa, loša evidencija zemljišta, kao i slučajevi uzurpacije


Iako je samo petina poljoprivrednog zemljišta restitucijom vraćena naslednicima nekadašnjih vlasnika, u Agenciji za restituciju tvrde da su zadovoljni dinamikom ovog procesa. Prema njihovima podacima, naslednici potražuju 92.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a do sada im je vraćeno oko 20.000 hektara poljoprivrednog i još 4.500 hektara pod šumom.

Najveće površine koje su dobili potomci predratnih vlasnika nalaze se u Vojvodini, i to u Bačkoj Topoli, Kikindi, Bečeju, Srbobranu, Novom Kneževcu…

Dok građani koji iščekuju vraćanje dedovine tvrde da se restitucija odvija sporo, pred Vladom republike Srbije se od oktobra 2016. godine nalaze se izmene i dopune Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US), koje bi trebalo da budu usvojene. Upravo bi nova zakonska rešenja trebalo da ubrzaju i olakšaju restituciju poljoprivrednog zemljišta. Tako bi ovaj proces mogao da bude gotov za četiri ili pet godina. Ukoliko Vlada ne usvoji predložene novine, vraćanje obradivih površina trajaće barem dvostruko duže.

Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, napominje da novi propis dopušta da vlada određuje koje će parcele biti vraćene, u saradnji s Agencijom za restituciju.

Osim toga, ukoliko na jednoj katastarskoj opštini nema dovoljno obradivih površina koje se potražuju, naslednicima će moći da bude ponuđeno adekvatno zemljište u susednoj katastarskoj opštini ili na nekoj drugoj lokaciji na teritoriji okruga.

Iako smo zadovoljni efikasnošću restitucije poljoprivrednog zemljišta, želimo da ovaj proces okončamo što brže. Tek kada vlasnički odnosi budu raščišćeni, država će moći efikasnije da upravlja obradivim površinama – izjavio je Sekulić.

Najveću smetnju ovoj vrsti restitucije predstavlja neuređenost imovinskih odnosa, loša evidencija zemljišta, kao i slučajevi uzurpacije.

Iako popis državnog poljoprivrednog zemljišta nikad nije urađen, procenjuje se da država upravlja sa oko 550.000 hektara oranica, što je pet puta više nego što se restitucijom potražuje. Poljoprivredno zemljište koje je sada u privatnom vlasništvu, budući da ga je država prodala, po zakonu neće moći da bude vraćeno potomcima. Oni će imati pravo na obeštećenje.

Neraščišćeni imovinski odnosi idu naruku onima koji nelegalno koriste zemljište i tako ostvaruju velike prihode. Baš zato su pojedine interesne grupe u strahu od novih zakonskih rešenja koja će ubrzati naš rad – ističe Strahinja Sekulić.

Mile Antić iz Mreže za restituciju naglašava da to što država nema precizan popis svoje imovine podstiče pojedince da daju zemljište u zakup uz sumnjive ugovore i po cenama mnogo nižim od tržišnih.

Država je do sada popisala samo 25.000 hektara zemljišta, dok je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine nedavno objavilo da postoji 476.000 hektara obradivih površina koje su u državnom vlasništvu.

Vraćanje zemljišta naslednicima nekadašnjih vlasnika jedini je način da se stane na put uzurpaciji i zloupotrebi državne imovine – ističe Antić i upozorava da vraćanje zemljišta odugovlači Državno pravobranilaštvo, koje na gotovo svaku odluku o vraćanju imovine ulaže žalbe.

Izvor: Vebsajt Novosti, J. Popadić, 22.04.2017.
Naslov: Redakcija