Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PRAVILNIK O SADRŽAJU OBRAČUNA ZARADE, ODNOSNO NAKNADE ZARADE: Propisano je da obračun zarade – platni listić, mora da sadrži podatke o zaposlenom, uključujući i naziv banke i broj računa na koji se zarada isplaćuje. Poslodavci za zaposlene koji nemaju otvoren tekući račun u nekoj banci i izjasnili su se za isplatu zarade na ruke, ne popunjavaju te podatke u platnom listiću


Budući da Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US) nije propisao način isplate plata, odnosno da se zarada mora uplatiti na tekući račun zaposlenog, plata se može isplatiti i u kešu.

Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade ("Sl. glasnik RS", br. 90/2014) propisano je da obračun zarade – platni listić, mora da sadrži podatke o zaposlenom, uključujući i naziv banke i broj računa na koji se zarada isplaćuje. To, kako objašnjavaju u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, znači da poslodavci za zaposlene koji nemaju otvoren tekući račun u nekoj banci i izjasnili su se za isplatu zarade na ruke, ne popunjavaju te podatke u platnom listiću. Više o načinu isplate plata u Zakonu nema jer se podrazumeva da i gazde i radnici znaju šta su im prava i obaveze.

No, to što u platnom listiću nema podataka o otvorenom tekućem računu u nekoj banci već se radnik izjašnjava da platu prima na ruke, nikako ne bi trebalo da znači da poslodavac na ukupna radnička primanja, i zvanična i nezvanična, ne plaća poreze i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Država se postarala da Zakonom propiše da su poslodavci u obavezi da plaćaju poreze i doprinose, odnosno ono što njoj pripada, ali se nije postarala da obaveže gazde na to da radnicima plaćaju isto to na celokupnu zaradu, a ne samo onu koju iskazuju na listiću. Drugim rečima, u velikom broju slučajeva na platnom listiću poslodavci kao zaradu iskazuju minimalac na koji plaćaju doprinose, dok ostatak isplaćuju radnicima na ruke. Na taj resto ne plaćaju doprinose i poreze i tako zakidaju državu za deo novca.

Dakako, radnici pristaju na takav način isplate jer im to u ovom trenutku odgovara, ali ne razmišljaju o budućnosti. Kad dođe vreme za penziju, shvatiće koliko su oštećeni time što su pristali da im penzijski doprinosi budu plaćani na minimalac, a resto stavljali u džep. Naime, mnogo više će kada ostare gubiti, nego što sada dobijaju. Na stranu to što se u penzijski fond sliva manje novca nego da im se doprinosi plaćaju na celokupnu platu, i to u trenutku kada jedan zaposleni radi za jednog penzionera i kada država trećinu novca za redovnu isplatu penzija isplaćuje iz državnog budžeta.

Jedna od retkih odredbi Zakona koja je donela boljitak radnicima u Srbiji jeste da je obračun zarada i naknada zarada, takozvani obračunski ili platni listić, postao sudski nalog za naplatu potraživanja proisteklih iz radnog odnosa.

Konkretno, to znači da radnici koji ne dobijaju platu redovno mogu na osnovu obračunskog listića odmah doći do svog novca, pod uslovom da prijave svog gazdu. Mnogi radnici znaju za tu mogućnost, ali i za posledice takvog postupka, pa je to razlog što se malo njih odluči na to da sudski naplati svoju platu. Čak i radnici koji dobijaju plate manje od propisanog minimalca mogu naplatiti razliku preko izvršitelja. Procenjuje se da u Srbiji oko 200.000 radnika dobija koverte tanje od minimalca.

Međutim, problem nastaje kada radnici pristanu na to da im gazde zvanično isplaćuju minimalac, na taj iznos plaćaju poreze i doprinose, a ostatak na ruke. U tom slučaju, na osnovu obračunskog listića oni sudski mogu naplatiti minimalac, ali ne i resto, koji su dobijali na ruke jer to zvanično nigde nije prijavljeno.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković objašnjava da su razvijene zemlje gotovo potpuno izbacile keš iz upotrebe, dodajući da je i za naše poslodavce jednostavnije da se plate isplaćuju preko tekućih računa.

U suprotnom, taj iznos bi dizali iz banke i time rizikovali da ih neko i opljačka – rekao je Atanacković. – Transferom preko banaka zaobilazi se procedura, a većini radnika to više odgovara jer zaposleni žele da koriste karticu, podižu kredite...

U Narodnoj banci Srbije objašnjavaju da građani za prijem plata i penzija nisu obavezni da imaju otvorene tekuće račune, a da ni poslodavac ni država ne smeju time da ih uslovljavaju. Zakonom o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014) nije propisana obaveza da fizička lica otvore tekući račun u banci na koji će primati uplate od poslodavaca, a ni drugi propisi NBS-a regulišu to pitanje.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 24.04.2017.
Naslov: Redakcija