PRIMENA ZAKONA U SRBIJI JE NA NEZAVIDNOM NIVOU

Činjenica da danas u Srbiji u zatvorima ima ljudi koliko ih ima ukupno u zemljama bivše SFRJ pokazuje da je najveći problem zatvorskog sistema prenaseljenost.

... Ono što druge države redovno koriste, jeste smanjenje broja osuđenih putem izricanja alternativnih sankcija takozvanog kućnog pritvora ili rada u javnom interesu, koje se kod nas nedovoljno primenjuju.

Moram da naglasim da su za ove mere u našoj državi nadležni sudovi koji bi morali da budu svesni stanja u srpskim zatvorima prilikom izricanja krivičnih sankcija, kaže Katarina Golubović, advokatica u Komitetu pravnika za ljudska prava (Jukom).

 ... Nedavno smo mogli čuti ocenu da Srbija i njeni građani postaju zatvorenici sopstvenog zatvorskog sistema. Naime, kako se moglo čuti, zatvorenici izlaze iz zatvora kao formirani kriminalci i tako nanose još veću štetu i državi i građanima, jer se neretko ponovo vraćaju u zatvore, čime se problem produbljuje, a krug zatvara. Koliko ima istine u ovoj tvrdnji?

- Ova tvrdnja je nastala u okviru kampanje Komiteta pravnika za ljudska prava, Beogradskog centra za ljudska prava i Centra za pozorišna istraživanja, koja ima za cilj da skrene pažnju na pomenuti problem u zatvorskom sistemu. Želimo da istaknemo da država već dugo vremena izdvaja veliku količinu novca za dan u zatvoru mnogih osuđenika, a da istovremeno ne primenjuje zakone koji omogućavaju da se zatvorski sistem rastereti, te da se isti novac usmeri na aktivnosti koje mogu doprineti rehabilitaciji.

... U kom smeru bi trebalo da idu izmene zakona i prakse u kaznenom sistemu Srbije?

- Većina srpskih zakona, uključujući i one koji regulišu zatvorski sistem, jeste u skladu sa evropskim standardima. Ne bi trebalo zaboraviti da smo mi već 10 godina u Savetu Evrope i da smo kandidat za pristupanje Evropskoj uniji.

Ipak, primena zakona je na nezavidnom nivou, što naročito beleži i Nacionalni mehanizam za prevenciju torture, koji vodi zaštitnik građana.

IMAJUĆI U VIDU DA OVAJ MEHANIZAM NA OSNOVU ČINJENICA IZRAĐUJE PREPORUKE, TO BI NADLEŽNI ORGANI - SUDOVI I UPRAVA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA - MORALI DA UVAŽE.

Ne bi trebalo zaboraviti da promene zahtevaju značajna finansijska sredstva, čiji bi utrošak, u ovom slučaju, mogao da umanji višestruke negativne posledice.

Jedno osuđeno lice državu dnevno košta 20 evra, ili 608 evra mesečno, odnosno 7.300 na godišnjem nivou. To praktično znači da se za jednu osuđenu osobu mesečno izdvaja više od prosečne plate jednog zaposlenog u Srbiji.