UREDBA O BLIŽIM USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I ELEMENTIMA ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE OBVEZNIKA POREZA NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI: Od početka 2020. godine registrovano je 2.080 novoosnovanih paušalaca

Od 1. januara 2020. godine, s početkom primene nove Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 94/2019 i 96/2019 - ispr.), registrovano je 2.080 novoosnovanih paušalaca, a za njih su značajno pojednostavljene procedure i ojačana su sigurnost i predvidivost poslovanja i planiranja, rekla je Dragana Marković, direktorka Poreske uprave, na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu, na panelu koji je tradicionalno svake godine posvećen reformi Poreske uprave.

Ona je naglasila da je pojednostavljena procedura obračuna paušalnog oporezivanja za oko 95.000 paušalaca, omogućeno podnošenje zahteva u elektronskom obliku, automatsko obračunavanje poreza i dostavljanje rešenja u elektronskom obliku kroz "poresko sanduče", čime je smanjena potreba dolaska u filijale Poreske uprave.

Svima koji bi da krenu u preduzetničke vode omogućen je kalkulator paušalnog poreza, gde mogu da izračunaju koliko će godišnje iznositi visina paušalnog poreza i koliko će biti u naredne tri godine.

- Zahvaljujući tome, svaki poreski obveznik može lakše da predvidi rizike i napravi poslovne planove - rekla je Markovićeva i dodala da je komunikacija obveznika i Poreske uprave primetno ojačala.

Markovićeva je podsetila da su poreske prijave prevedene u elektronski oblik 2018. godine i da je od početka primene elektronskog podnošenja prijave njihov ukupan broj do 31. decembra prošle godine dostigao 32,3 miliona, a da se tokom jednog meseca prosečno podnese 530.000 prijava.

Navela je i da su omogućene prijave za sezonske radnike, a 322 poslodavca podnela su prijave za 27.000 radnika.

U tom smislu obračunati su porez od 68 miliona dinara i doprinosi od 190 miliona dinara.

- Počeli smo da kontrolišemo vlasnike koji izdaju stan na dan. Ukrštanjem podataka, u samo 12 pilot kontrola utvrdili smo poreske obaveze u iznosu više od 10 milion dinara. Tek planiramo da nastavimo ove kontrole - rekla je Markovićeva, praveći presek stanja od početka reforme Poreske uprave, koja traje pet godina.

Smanjen je broj dana povraćaja PDV-a za niskorizične poreske obveznike. Skraćen je broj dana za pretežne izvoznike za četiri dana, a za ostale poreske obveznike za 24 dana.

- Iako reformski procesi ne idu uz povećanje stepena naplate, Poreska uprava je od 2014. do danas naplatila 36,7 odsto više javnih prihoda. U 2019. naplaćeno je 8,2 odsto više prihoda nego u 2018. godine - rekla je direktorka Poreske uprave i najavila da predstoji izmena informacione platforme i fiskalizacija. To znači uvođenje novog fiskalnog sistema pomoću kog će Poreska uprava u realnom vremenu imati podatke o broju izdatih fiskalnih računa.

Međutim, poreska uprava nema dovoljno zaposlenih i, kako je rekla, teško je doći do službenika sa poreskim znanjem. Trenutno je 4.343 radnika, što je upola manje nego pre pet godina, a prosek starosti je 54 godine. Alarmantan dodatni podatak je da je više od polovine zaposlenih, 53 odsto, starosti od 54 do 64 godine.

Svetislav Kostić, profesor Pravnog fakulteta, složio se da Poreskoj upravi nedostaju radnici i da je Srbiji potrebno 2.000 novozaposlenih da bi dostigla Bugarsku, a za češki standard oko 5.000 novih radnika u Poreskoj upravi. On je zapitao da li je naše društvo svesno značaja te institucije, kojoj budžet nije menjan deceniju i u koju je potrebno uložiti novac u obrazovanje i plate zaposlenih.

Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, istakla je da nijedna reforma ne treba da se sprovodi samo radi same reforme, već da se olakša privredi.

- Prošle godine je realizovana jedna od najstarijih preporuka Sive knjige, to jest da se prilikom podnošenja zahteva za elektronsko plaćanje poreza više ne plaća taksa. To je veliki signal Poreske uprave da želi da čuje šta privreda ima da kaže - rekla je Jovanovićeva.

Kao primer dobre reforme ona je navela reformu paušalnog oporezovanja, gde nisu rasterećeni samo preduzetnici već i službenici iz Poreske uprave, koji su godišnje izdavali i 300.000 rešenja.

Predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović nije se složio da su poreska opterećenja na rad mala i on smatra da je potrebno dodatno smanjenje tog nameta.

- Pošto smo najviše doprineli fiskalnoj konsolidaciji plaćajući poreze, red je valjda da od tog dobrog rezultata imamo i neke benefite. Ministarstvo finansija je dve godine blago spuštalo namete na rad. Naša su očekivanja da to bude bolje i više - rekao je Petrović.

Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, prošle godine je podigao temperaturu na Kopaonik biznis forumu kada je govorio o besmislenosti obračuna poreza za troškove dolaska na posao u vreme kada pričamo o digitalizaciji. Ove godine se vratio istoj temi i ukazao da je važno da država šalje poruke koje su jasne.

- Ako država kaže da idemo na digitalizaciju, nama iz biznisa je važno da nemamo problem sa porezima na troškove za prevoz. Prošle godine smo imali samo mišljenje Ministarstva finansija. Posle godinu dana to smo dobili i u zakonu. Umesto da rasterećujemo biznis, mi rešavamo problem nekog saobraćajnog preduzeća u Beogradu. Bavimo se problemom koji ne mogu da reše oni koji su plaćeni da to rade - rekao je Petrović, koji se na prošlogodišnjem Kopaonik biznis forumu požalio da mora da kupuje markice za prevoz za 1.470 zaposlenih i da juri ljude da donose račune za gorivo, pa ako ne potroše 3.000 dinara, da im obračunava porez. Za to, kako je rekao, mora da angažuje radnike koji će se samo time baviti.

Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 22.03.2020.
Naslov: Redakcija