UDRUŽENJE SUDIJA I TUŽILACA: Neophodno uvođenje sistema "pilot presude" za rešavanje masovnih tužbi

Uvođenje sistema "pilot presude", koji se već 10 godina primenjuje u Evropskom sudu za ljudska prava, moglo bi dugoročno da reši probleme masovnih tužbi podnetih zbog sličnih situacija, sa kojima se poslednjih godina sve više suočavaju beogradski sudovi, smatra Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST).

Trenutno su dva, Prvi i Treći osnovni sud u Beogradu, paralisani prilivom masovnih tužbi protiv banaka kojima njihovi klijenti traže troškove obrade kredita, i premije osiguranja koje su plaćene Nacionalnoj korporaciji za osiguranje kredita.

Iz prethodnog perioda pamte se masovne tužbe zbog preplaćene naknade za boravak dece u vrtićima, tužbe vojnih osiguranika protiv fonda SOVO i fonda PIO zbog manje isplaćene penzije, tužbe radi naknade poštanskih usluga prilikom isplate penzija, tužbe protiv Nacionalne službe za zapošljavanje povodom manje isplaćene naknade za slučaj nezaposlenosti i slične, a koje su takođe rešavali beogradski osnovni sudovi.

Kao rešenje za ovaj problem koji usporava sprovođenje pravde, Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) predložilo je, pored ostalog, Ministarstvu pravde uvođenje pilot presude.

Sudija Trećeg osnovnog suda u Beogradu Jelena Gajić kaže da je problem sa masovnim tužbama u Beogradu u tome što se sedišta tuženih - banaka, uglavnom nalaze na teritoriji Beograda, pa su u skladu sa Zakonom o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020) i odredbama o opštoj mesnoj nadležnosti, za ove tužbe nadležni sudovi na teritoriji Beograda.

Najopterećeniji su u tom pogledu Prvi osnovni sud u Beogradu i Treći osnovni sud u Beogradu, napomenula je ona.

"U statističkom smislu, sudije Trećeg osnovnog suda u Beogradu u proseku imaju oko 2.500 predmeta u radu, sa mesečnim prilivom od preko 200 predmeta. Takođe, obzirom na to da je za odlučivanje o žalbama u ovim predmetima, u preko 90 odsto slučajeva, nadležan Viši sud u Beogradu, i kako se žalbe redovno izjavljuju, jasno je da će vrlo brzo doći do problema u radu drugostepenog građanskog odeljenja ovog suda", upozorila je Gajić.

Upravo zbog ovih problema UST je predložilo Ministarstvu pravde nekoliko mera, a jedna od njih je institut "pilot presude" po uzoru na praksu Evropskog suda za ljudska prava.

Taj sud pilot presude primenjuje od 2011. godine zbog masovnog priliva predstavki građana koje se odnose na slične situacije.

Kod nas bi, prema rečima Gajićeve, ova vrsta presuda mogla da bude uvedena radi bržeg i efikasnijeg rešavanja masovnih tužbi protiv banaka, ali i u drugim slučajevima koji bi mogli da se jave u budućnosti.

Prema predlogu UST, kroz sistem pilot presuda značajno bi se uprostio mehanizam izrade sudske odluke jednostavnim pozivanjem na prethodno donetu odluku u sličnoj stvari.

Prethodno bi bilo potrebno razraditi mehanizme i nadležnost za identifikovanje, a potom i za postupanje u jednom od masovnih predmeta.

Za to vreme postupak u ostalim predmetima iz te grupe bi mirovao, a nakon pravosnažne odluke postupak bi bio nastavljen, dok bi se sama odluka donosila u formi standardizovanog štambilja (slično odluci o izdavanju platnog naloga).

Pilot presuda - prva odluka bi utvrdila i osnov tužbenog zahteva, a svaka sledeća bi se donosila u konkretnom slučaju tako što bi činjenično stanje bilo upodobljeno sa tom prvom odlukom.

Svaka sledeća odluka ne bi morala da sadrži obrazloženje, pa bi se na ovaj način dosta ubrzao i skratio postupak, a smanjili bi se i njegovi troškovi.

Ukoliko bi se ovaj predlog usvojio, trebalo bi izmeniti i neke odredbe koje se tiču drugostepenog postupka, tako što bi se ograničili razlozi za žalbu, pa bi presuda mogla da se pobija isključivo sa razlogom da se konkretan slučaj ne može upodobiti slučaju u odnosu na koji je doneta pilot presuda.

UST je u svom paketu mera predložilo i ponovno normiranje instituta kolektivne tužbe i kolektivnog spora, izmene mesne nadležnosti suda u određenim slučajevima, kao i rešenja za dostavljanje pismena i aktivnu ulogu stranaka u postupku dostave.

U Ministarstvu pravde kažu da će razmotriti sve predloge struke i načelno pozdravljaju svaku inicijativu koja korespondira sa ciljevima Ministarstva i može da doprinese unapređenju efikasnosti pravosuđa.

Ukazuju da je u toku izrada Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku koje se rade u cilju poboljšanja efikasnosti rada sudova, rasterećenja preopterećenih sudova, a samim tim i ravnomernog opterećenja svih sudova u Republici Srbiji.

"Sudovi su preopterećeni, u Beogradu posebno u građanskoj materiji, pa bi se ovim izmenama postigla jednaka dostupnost pravdi građana i suđenje u razumnom roku", navode u Ministarstvu pravde.

Izvor: Vebsajt RTV, 19.02.2021.
Naslov: Redakcija