Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

USTAVNI SUD DONEO PRIVREMENU MERU KOJA ONEMOGUĆAVA PRIMENU SPORNIH AKATA I RADNJI PRILIKOM IZBORA TUŽIOCA I SUDIJA


Povodom pokretanja postupka za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o suđama kojima se daje prednost diplomcima Pravosudne akademije prilikom predloga za izbor, Ustavni sud je doneo privremenu meru kojom je obustavio izvršenje pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih zakonskih odredaba radi očuvanja pravnog poretka.

"DONETA PRIVREMENA MERA NEMA ZA PRAVNU POSLEDICU OBUSTAVLJANJE POSTUPAKA IZBORA SUDIJA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA PO VEĆ RASPISANIM KONKURSIMA, VEĆ SAMO PRAVNU NEMOGUĆNOST DA SE U TIM POSTUPCIMA PRIMENE SPORNE ODREDBE ZAKONA", NAVODI SE U OBRAZLOŽENJU ODLUKE, KOJE JE OBJAVLJENO NA SAJTU SUDA.

Ustavni sud podseća da su osporene odredbe Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama u suštini istovetne odredbama Zakona o Pravosudnoj akademiji za koje je taj sud već utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom.

"Privremena obustava njihove primene ima za cilj očuvanje jedinstva pravnog poretka u Republici Srbiji", naglašeno je u obrazloženju.

Osporenim odredbama je propisano da su Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva dužni da prilikom predlaganja kandidata za prvi izbor zamenika osnovog javnog tužioca, odnosno kandidata za izbor sudije prekršajnog ili osnovnog suda predlože kandidata koji je završio pocetnu obuku u Pravosudnoj akademiji.

Pomenuta odredba davala je prednost kandidatima sa Pravosudne akademije u odnosu na sudijske i tužilačke pomoćnike, čije je Udruženje podnosilac inicijative za ocenu ustavnosti odredbi.

Pomoćnici sudija i tužilaca su diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitiom koji su obučavani po mentorskom sistemu kakav postoji na primer u Austriji i Nemačkoj.

Osporenim odredbama Zakona o pravosudnoj akademiji oni su gubili pravo da budu birani na pravosudne funkcije, jer je zakon davao prednost diplomcima pravosudne akademije.

Saopštenje Ustavnog suda povodom odluke da sporne odredbe člana 40 Zakona o pravosudnoj akademiji nisu u saglasnosti sa Ustavom donele su nagoveštaj dobre volje da se u srpskom pravosuđu najzad poprave brzopleta rešenja koja su nastala u trci za standardima iz evropskog zakonodavstva. Da podsetim, reč je o odredbama da se prednost prilikom izbora na sudijsku ili javnotužilačku funkciju daje kandidatu koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji.

Međutim, naznaka u saopštenju Ustavnog suda da bez obzira na neustavnost spornih odredbi, obuka na Pravosudnoj akademiji može biti vrednovana samo kao jedan od kriterijuma za ocenu stručnosti i osposobljenosti kandidata, može sudijske i tužilačke pomoćnike opet da dovede u istu situaciju.

Jer, s obzirom na to da nisu ni bili obučavani na Pravosudnoj akademiji, njihov rad će uvek biti manje bodovan prilikom razmatranja kandidata za sudiju ili javnog tužioca, a surova realnost je takva da će na sva preostala slobodna sudijska i tužilačka mesta iz godine u godinu konkurisati ''akademci'', kao i pomoćnici, od kojih su neki čekali i radili i po 10 godina da budu izabrani za pomoćnika u sudu i tužilaštvu.

Tako je zbog nepostojanja prelaznog perioda za pomoćnike, faktički nastala situacija da se svake godine „gleda“ da li će prvo nova generacija ''akademaca'' završiti Pravosudnu akademiju, ili će pre toga biti raspisan konkurs za sudije i tužioce. Konkurs, dakle, na kome će moći da konkurišu pomoćnici u sudu i tužilaštvu sa velikim radnim iskustvom a ne isključivo „akademci“.

I sam Zakon o Pravosudnoj akademiji je pri tome selektivno primenjivan od početka njenog rada, kada je svaki put spontano „zaboravljeno“ da je njima predviđen i poseban program obuke (član 50) upravo za pomoćnike, i to program odvojen od početne obuke „akademaca“. Primenom tog člana, bila bi sprečena svaka buduća diskriminacija prilikom izbora za sudije i tužioce i nepotrebno zaustavljanje dugo očekivanih konkursa. Primena bi omogućila i da se zadrži kvalitetan kadar i time spreči stalni odliv demotivisanih pomoćnika iz srpskog pravosuđa.

Čekanje da se pomoćnici silom prilika pretvore u kategoriju „karijernih saradnika“ takođe ne treba shvatati olako, već dati pomoćnicima blagovremeno mogućnost izbora. Dakle, mogućnost da se profesionalno opredele. Kategorija „karijernih saradnika“ bi bila takva da bi pomoćnici imali bolje plate, jasno određena prava i obaveze, zaduženje sa predmetima koji bi bili odvojeni od onih za koje su zaduženi sudije i tužioci i najzad odvojen zakonski status od sadašnjeg statusa državnog službenika.

Konačno, ne sme se zaboraviti da veliki broj pomoćnika u pravosuđu ostaje baš zato da bi postali sudije i tužioci, i tim ljudima se mora obezbediti opcija da budu pod istinski jednakim uslovima birani na tu funkciju. Najveći problem je u tome što status kvo najviše košta upravo pomoćnike, pa bi se moralo naći rešenje koje bi baš u ovoj godini dovelo do toga da se oni ipak najzad apsorbuju u pravosudni sistem čijem su funkcionisanju godinama doprinosili.

Izvor: Tanjug, Danas, Nicović